TCP/IP protokol stek arhitektura
AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠUMADIJA
ODSEK TRSTENIK
Tema: TCP/IP protokol stek arhitektura
Predmet: Informatičko upravljanje preduzećima
SEMINARSKI RAD
Profesor: Student:
Marija Gačić Nenad
Dabić
Trstenik, 2025.
Sadržaj
Uvod.............................................................................................................................................1
1. Referentni modeli...................................................................................................................2
2. Referentni model – OSI..........................................................................................................3
Uvod
Celokupan današnji internet i njegovo funkcionisanje je zasnovano na IP grupi
protokola i to onoj koja nosi oznaku TCP/IP (Transmission Control Protocol),
inače, ova oznaka obuhvata zapravo ona dva protokola koja se na internetu
smatraju najbitnijim.
Primarna svrha koju TCP/IP ima je vezana za omogućavanje nesmetane
komunikacije i to među računarima koji su međusobno ili na server povezani.
Definicija ovog termina koja je najprihvatljivija jeste da je u pitanju grupa
protokola koja treba da omogući umreženim računarima da ostvaruju
komunikaciju preko konkretne mreže, kao ida na taj način vrše deljenje
različitih resursa.
Za idejnog tvorca TCP/IP protokola kakvog ga danas poznajemo je najpre
zaslužan Bob Kan koji je donekle izmenio prvobitni tip ovog protokola, te je u
njega uneo mnogobrojne dodatne performanse koje su mu omogućile
značajno kvalitetniji način funkcionisanja.
On je pomenuti TCP protokol podelio na tri dela i to na TCP koji je trebalo da
maksimalno podrži kontrolu toka, a kako ne bi došlo do promena u radu
ukoliko bi se određeni paket izgubio.
Tom prilikom je kreiran i IP, čija je osnovna svrha bila da vrši adresiranje, kao
i da određene pakete prosleđuje, ali i takozvani UDP (User Datagram Protocol),
čija je osnovna uloga bila da omogući neometano pristupanje IP servisima.
Nedugo nakon toga su počele na svetskom nivou da se razvijaju lokalne mreže
- LAN (Local Area Network), a tada se javlja i takozvani Eternet (Ethernet) uz
čiju pomoć se pomenute mreže primarno razvijaju.
Gotovo istovremeno se pojavljuje i SATNET, čija je funkcija bila da poveže
računare na teritoriji Evrope i Sjedninjenih Američkih Država i to preko
satelita.
Sve se to dešavalo 1973. godine, kada je i zvanično bio ukinut NCP, tako da
TCP/IP postaje standardni protokol koji se koristi na svim računarima, a oni
1
koji su do tog trenutka koristili ukinuti NCP su imali obavezu da se prebace na
ovaj protokol.
1. Referentni modeli
Referentni model je konceptualna skica koja nam pokazuje kako komunikacija
treba da se odvija.
Za rešavanje problema zbog nekompatibilnosti pri komunikaciji sa opremom
različitih proizvođača, uvedeni su OSI (Open System Interconnection) i TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol) referentni modeli.
Iako su TCP/IP protokoli povezani sa modelom OSI, on se danas retko koristi,
ali sam model je sveobuhvatan i još uvek važeći, a svojstva svakog sloja i dalje
su veom važna.
TCP/IP se na neki način nalazi na suprotnom kraju: sam model nema širu
primenu ali se njegovi protokoli nalaze svuda.
Ovaj model predstavlja sve procese potrebne za uspešnu komunikaciju i deli
ove procese u logičke grupe pod nazivom slojevi, a kada se komunikacioni
sistem dizajnira na ovaj način, onda se to naziva slojevitom arhitekturom.
Svaki od nivoa slojevitog modela koristi usluge nivoa ispod sebe i pruža usluge
nivou iznad sebe.
Ovakva podela na nivoe omogućava:
Precizno opisivanje pojedinih delova kompleksnog sistema;
Laku promenu realizacije svakog od nivoa bez uticaja na ostale nivoe;
Korišćenje jednog nivoa od strane više korisnika na višim nivoima;
2
OSI
referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema je
najkorišćeniji apstraktni opis arhitekture mreže ovo
nije fizički model, to je
apstraktni model što znači da stvarna implementacija mreže ne mora da ga
striktno prati.
Opisuje interakciju uređaja (
hardvera
), programa, servisa (
softvera
) i
protokola pri
mrežnim
komunikacijama.
Koriste ga proizvođači pri projektovanju mreža, kao i stručnjaci pri izučavanju
mreža.
OSI
model deli arhitekturu mreže u sedam logičkih nivoa, daje spisak funkcija,
servisa i protokola koji funkcionišu na svakom od nivoa.
Naziv otvoren sistem (javni), potiče od toga što ga je moguće stalno
modifikovati, a da pri tome učestvuju svi, a svaka izmena koja bi se
implementirala i prihvati postala bi standard.
Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO, kreirala je referentni
model OSI da bi se prevazišli ovi problemi, a 1984. godine štampala je reviziju
ovog modela koja je postala međunarodni standard i vodič za umrežavanje.
TCP/IP
protokol je tek jedan od primera otvorenog sistema, naime na oblik
protokola može se uticati putem
RFC
-a, tehničkih izveštaja koji su objavljeni i
koje su analizirala internet udruženja.
2.1 Slojevi referentnog OSI modela
Većina servisa i
protokola
, u kontekstu komunikacionih mreža, funkcionišu
kao jedinstvena celina.
Da bi se opisala veza između njih, njihova funkcija u svakom od procesa
komunikacije, a isto tako i da bismo razumeli sam proces, uvedena je
konceptualna skica, tj. referentni model.
4
Više u Elektrotehnika
Videokonferencijski sistemi
- MULTIMEDIJALNI INFORMACIONI SISTEMI
- Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment · Sremski Karlovci
- 17 stranica
Mjerenje frekvencije
- Mjerna tehnika
- UNIVERZITET U ZENICI - Mašinski fakultet · Zenica
- 8 stranica
Diode i tiristori
- Energetska elektronika
- Visoka škola strukovnih studija Beogradska politehnika · Požarevac
- 17 stranica