Energetski pokazatelji

1.0. Uvod

Potrošnja energije zavisi od različitih socio-ekonomskih i ekoloških aspekata. U literature se najčešće kao glavne determinante potrošnje energije navode tri faktora:
1. nivo ukupne privredne aktivnosti, odnosno proizvodnje
2. struktura gospodarstva
3. visina dohotka, BDP-a ili proizvodnje po jedinici utrošene energije
Dosadašnja sprovedena istraživanja pokazuju da je energetska efikasnost vrlo bitna za razumevanje u promeni potrošnje energije u prošlosti al ii u procenama trendova potražnje za energijom u budućnosti. Energetska intenzivnost i ostali energetski pokazatelji postali su glavni elementi u primeni mera energetske efikasnosti koje se primenjuju u energetskoj i ekonomskoj politici da bi se smanjila potrošnja energije i da bi njena upotreba bila što racionalnija.
2.0. Energetski pokazatelji

Indikatori energetske efikasnosti predtavljaju sprecifične energetske pokazatelje koji se koriste za definisanje potencijala uštede potrošnje energije kao i za utvrđivanje efekata sprovođenja mera energetske efikasnosti. Njihov značaj je u tome što se poređenjem stvarnih vrednosti pokazatelja, dobijenih na osnovu prikupljenih podataka, sa uobičajenim ili standardnim vrednostima može jasno uočiti u kojim sektorima su moguća smanjenja u potrošnji energije i koji su korisnici energetski efikasni.
Indikatori energetske efikasnosti su veličine koje mogu biti manje ili više složene u zavisnosti od toga koliko i kakve parameter objedinjuju. Najopštija podela energetskih indikatora je na:
• Termodinamičke – koji u osnovi predstavljaju stepene korisnosti određenih procesa korišćenja energije (npr. stepen korisnosti kotla)
• Fizičko – termodinamičke – u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju jedinicama za energiju, ali se izlazi iz procesa predstavljaju različitim odgovarajućim fizičkim veličinama (npr. potrošnja električne energije u kWh po m³ proizvedene vode, potrošnja toplote u kWh po m² grejane površine, potrošnja energije po kWh po t proizvoda is l.)
• Ekonomsko – termodinamičke – u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju jedinicama za energiju, ali se izlazi iz prcesa predtavljaju u novčanim jedinicama (npr. potrošnja električne energije u Mtoe po 1$ bruto nacionalnog dohotka – BND)
• Ekonomske – u kojima se i energetski ulazi i izlazi iz procesa predstavljaju novčanim jedinicama.
Zavisno od nivoa složenosti, energetski indikatori imaju različitu hijerarhiju. Na vrhu piramide se nalaze najsloženiji indikatori, kao što su energetski intenzitet na nivou države (Mtoe/$ BND), energetski intenzitet sektora i privrednih grana (Mtoe/$ proizvoda), energetskih sistema (kWh/t uglja), pa sve do energetske efikasnosti postrojenja i opreme. Izračunavanje energetskih indikatora višeg hijerarhijskog reda zahteva složenu statističku metodologiju i prikupljanje velikog broja podataka za definisani vremenski period. Ovakvi indikatori služe za kreiranje energetske politike i složeno energetsko planiranje na nivou države ili sektora. Indikatori srednjeg hijerarhijsog nivoa služe za donošenje odluka u okviru preduzeća ili opštine, dok indikatori na najnižem hijerarhijsom nivou služe prvenstveno za sagledavanje potrebe za konkretnom merom energetske efikasnosti u nekom tehničkom sistemu.
Prilikom poređenja odgovarajućih energetskih indikatora različitih objekata potrebno je voditi računa da metodologija za njihovo izračunavanje u svim slučajevima bude ista. U slučaju da se pokaže da posmatrani sistem nije dovoljno energetski efikasan potrebno je preuzeti detaljniju analizu kojom će se utvrditi da li ima mogućnosti za primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti i kolike investicije one zahtevaju.
Indikatori energetske efikasnosti su najbolji pokazatelji o kvalitetu energetskog menadžmenta u opštinama. Oni daju mogućnost da se pojedine opštine porede među sobom, kao i da se porede sa opštinama razvijenih zemalja. Osnovni pokazatelji energetske efikasnosti dati su u tabeli 1.
Iz naziva i jedinica indikatora energetske efikasnosti opština može se uočiti način na koji su izračunati. Poznavanje energetske efikasnosti zgrada je značajno iz više razloga:
• Da bi se smanjili godišnji troškovi za vodu i energiju
• Da bi se zadovoljili ambijentalni uslovi u prostorijama (temperature, vlažnost itd.)
• Da bi se mogla planirati neophodna sredstva za održavanje postojećih sistema, rekonstrukciju ili zamenu neefikasnih tehnologija.
Procena zgrada na osnovu energetskih pokazatelja je uz izradu energetskih bilansa zgrada i merenja jedna od metoda za određivanje njihove energetske efikasnosti. Ona omogućva uštedu vremena i novca pri proceni energetske efikasnosti. Međutim ovaj metod može biti nedovoljno tačan zbog nedovoljnog broja podataka za procenu stvarnih energetskih pokazatelja, kao i u slučajevima kada se naplata utrošene energije vrši paušalno. Tačnost procene može biti umanjena u slučajevima kada se prikupljanje podataka vrši za kratke vremenske periode, jer tada može doći do izražaja uticaj anomalija vremenskih prilika. Ponekad se energetski pokazatelji mogu dosta razlikovati kod zgrada istih kategorija i starosti. U našoj zemlji se javlja i problem da nema standardnih energetskih indikatora za izvesne kategorije zgrada.
Najčešći indikator za potrošnju energetske energije u zgradama je količina utrošene energije po kvadratnom metru prostora godišnje (kWh/m²god).
Efikasnost transformacije energije predstavlja danas odnos sekundarne energije i ukupne energije goriva koja ulazi u proces transformacije. Efikasnost distribucije energije je odnos isporučene toplotne energije korisnicima i toplotne energije koja odlazi za distribuciju. Potrošnja električne energije po MWh snabdevene toplotne energije je pokazatelj efikasnosti rada pumpnog sistema daljinskog grejanja. Indikatori potrošnje vode mogu da se koriste kao polazne vrednosti u gruboj proceni potrošnje vode u zgradama, polazne vrednosti za procenu tehničkog standarda sanitarne vode, podstrek za uvođenje dodatnih mera, instrument za upravljanje i nadzor, za proveru primenjenih mera za uštedu vode i za procenu budućih potreba.
Specifične vrednosti potrošnje vode dobijaju se deljenjem ukupne godišnje potrošnje vode u zgradi i karakterističnih vrednosti koje opisuju način korišćenja vode (npr. površina objekta m², broj osoba ili broj noćenja u hotelima). Karakteristične vrednosti potrošnje vode zavise od namene korišćenja vode: pijaća voda, topla voda, tehnološka voda, rashladna voda. Približno 2-3% procenta ukupne svetske potrošnje energije koristi se u pumpnim sistemima i sistemima za tretman otpadnih voda, koje se nalaze u urbanim sredinama i industriji. Potrošnja energije u malim vodovodima širom sveta mogla bi biti smanjena za najmanje 25% primenom različitih mera i aktivnosti ušteda. Nažalost, relativno mala pažnja se polaže na uštedu energije u javnim komunalnim sistemima vodovoda i kanalizacije.
U zemljama u razvoju, u strukturi troškova, cena energije utrošene za snabdevanje vodom često prevazilazi polovinu ukupnog javnog gradskog budžeta. Čak i u distributivnim vodovodnim sistemima razvijenih