Etički aspekti savremenih tehnologija

Uvod

Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.
Ključne reči: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno društveno okruženje Interneta. To je virtuelna oblast koju posećujem svakodnevno, i smatram se direktnim učesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju etičkih dilema upotrebe Interneta, trudio sam se da se držim poslovne sfere, ali su mnoga moralna načela opšteg karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne može svojim definisanim obimom da zadovolji svu širinu etičkih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na Internetu, jer je i on sam potpuno dinamičan sistem, pa sam se usresredio na suštinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao ključne karakteristike Internet prostora.

Poslovna etika

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, ličnih i profesionalnih. Cilj
nije da se donose etičke odluke s kojima će se svi složiti, već da se ojača naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove. Etičke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov našem osećaju za etiku. Većina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etičkim principima? To je suština proučavanja etike – da naučimo kako javno da opravdamo naš etički izbor na osnovu čvrstih etičkih premisa.
Ali, šta je zapravo etika i u čemu se razlikuje od morala? Reč moral izvedena je od latinske reči mos, moris, što znači (između ostalog) “način života” ili “postupanje”. Ona se često povezuje sa religijskim verovanjem i ličnim ponašanjem. Reč etika, s druge strane, izvedena je iz grčke reči ethos, što znači “običaj”, “upotreba” ili “karakter”. O etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojećih principa prilikom sudara dva moralna ograničenja. Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sukoba dva “ispravna” moralna ograničenja. Zato etika često podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih “tačnih”. Primer može biti radnik na poslu, koji obeća da će ćutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuče potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvećenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).
Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom činu, kao i razlike između dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestručan, to ne znači da ste ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krađa podrazumevaju kršenje etičkih normi. Zato se etika često opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponašanja.
Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etičkog obrazovanja i procesa moralnog rasuđivanja. Naravno, pojedina etička ograničenja podložna su promenama. Standardi profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaćeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slične izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povući crtu.