Fakultet:
Predmet:
SEMINARSKI RAD
Tema:
Etika i otkrivanje korporacijskih tajni
Profesor
:
Student
:
avgust 2014.
4
sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost
po pitanju zaštite prava potrošača, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane
javnog mnenja i sl.
2.Tajne korporativne etike
2.1 Korporativna etika i upravljanje organizacijom
edan od najznačajnijih principa na kojima počiva savremeno poslovanje jeste organizacija
zasnovana na odgovornosti. Organizacije moraju da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u
društvu.
J
Prema Drakeru
1
, organizacija zasnovana na znanju zahteva da svako preuzme odgovornost za
zadata ostvarenja te organizacije za njen doprinos i njeno ponašanje. Svi pripadnici organizacije
moraju da u potpunosti sagledaju i razmisle o svojim ostvarenjima i doprinosima.
Prema Galbrajtu
2
postoje četiri činioca koji zahtevaju javnu intervenciju i regulaciju:
Zaštita planete,
Zaštita najugroženijih u privredi (zaposleni u proizvodnom aparatu),
Zaštita potrošača,
Sistem (tržišne ekonomije) sam u sebi sadrži tendencije koje destruktivno deluju na njegovo
funkcionisanje. Osnova za uspostavljanje poslovne politike preduzeća koja je usaglašena sa
principima poslovne etike jeste izgrađivanje korporacijske kulutre. Organizaciona kultura
obuhvata skup vrednosnih sudova, stavova i mišljenja, verovanja ljudi koji se nalaze unutar
jedne organizacije. Organizaciona kultura je sistem vrednosti, uverenja i običaja unutar neke
organizacije, koji su u interakciji s formalnom strukturom, proizvodeći norme ponašanja.
Organizaciona kultura upućuje ljude kako da se ponašaju i šta moraju da čine.
1
Peter Drucker,
Postkapitalističko društvo
, PS Grmeč – Privredni pregled, Beograd, 1995.
2
Galbraith J.K.,
Dobro društvo
, PS Grmeč – Privredni pregled, Beograd, 2000.
5
Prema Vorelu i Stidu
3
, Integrativni model za razumevanje i sprovođenje etičkog ponašanja u
poslovnim organizacijama se sastoji iz sledećih elemenata:
Individualni faktori ličnosti i socijalizacije,
Etičke filozofije i ideologije odlučivanja,
Istorija etičkog delovanja,
Organizacioni faktori,
Spoljne snage.
U faktore ličnosti spadaju snaga ega, makjavelizam i lokus kontrole, dok u faktore socijalizacije
spadaju uloga polova, religija, starosno doba, radno iskustvo, itd. Sadržaj etičkog sistema, mreža
etičkih normi i principa pojedinca čine etičku filozofiju pojedinca. Tri osnovne etičke filozofije su
utilitarizam – postizanje najveće doborobiti za najveći broj pojedinaca, zatim filozofija prava
pojedinca – usmerena na zaštitu prava pojedinca i konačno filozofija pravde – naglašava
socijalnu pravdu i traganje za srećom. Smatra se da je kod rukovodioca dominantna utilitarna
filozofija.
Od pojedinca do pojedinca varira kako će primenjivati svoju etičku filozofiju. Pojedinci se
razlikuju po moralnim sudovima koje donose, a kao rezultat različitih sudova javljaja se i
različito delovanje pojedinca. Te razlike se mogu okarakteristi i kao ideologije etičkog
odlučivanja i zasnivaju se na dva principa idealizmu – verovanje da etičko ponašanje uvek vodi
dobrom ishodu i relativizam – verovanje pojedinca da moralna pravila zavise od situacije.
Odluke donesene u prošlosi imaju značajnu ulogu u sadašnjem i budućem odlučivanju –
donošenjem etičkih odluka u vremenu pojedinac razvija istoriju etičkog odlučivanja.
Sledeća grupa faktora koja utiče na etičko ponašanje zaposlenih jesu organizacioni faktori. U
njih spadaju filozofija rukovođenja, ponašanje rukovodilaca, sistem jačanja, karakteristike posla,
itd. Pored ovih faktora, na etičko odlučivanje deluju i faktori iz okruženja – spoljne snage, poput
opštih ekonomskih uslova, konkurencije, akcionara, političkih i socijalnih institucija, itd.
Načini moralnog procenjivanja pojedinih poslovnih odluka ili aktivnosti se zasnivaju na opšte
prihvaćenim načelima ponašanja, a deo ovih načela je formalizovan i preveden u pisana pravila,
najčešće određenih profesija ili poslovnih aktivnosti. Ova pisana pravila nazivaju se kodeksi.
Kodeks predstavlja skup zapisanih pravila kojih se pridržavaju pripadnici određene profesije ili
pojedinci koji obavljaju određene poslovne aktivnosti. Prema nekim shvatanjima, etički kodeksi
su izjave o normama i uverenjima organizacije i oni izražavaju kako ljudi na višim položajima u
3
Stead, W.E., Worrell, D.L., Stead, J.G.,
Integrativni model za razumevanje i sprovođenje etičnog
ponašanja u poslovnim organizacijama,
zbornik radova Poslovna etika, priredili Drummond J. I Bain B.,
Clio, Beograd, 2001.
