Etika u sportskom menadzmentu

UVOD

Kada su gospodina Mark Tvena jednom prilikom, krajem XIX veka, pitali kako se najlakše obogatiti, on im je odgovorio: „Pošteno ako se mora, nepošteno ako se može!“ Ovom mišlju Tven kao da je trasirao put modernom čoveku. Današnje vreme je vreme globalizacije, vreme lažne demokratije, vreme odbrane i utemeljivanja ljudskih prava i ljudskih sloboda, vreme u kojem se sve relativizuje, kada je moral postao apsurd, a čovek, često se zaboravljajući, postao zarobljenik sopstvene sebičnosti i egoizma. Kako u takvom dobu ostati pošten i uspeti?
Upravo me je sve ovo privuklo da tema mog seminarskog rada bude etika. Da bi se neko društvo moglo nazivati civilizovanim, osim materijalnog i kulturnog blagostanja, ono mora stvoriti sve uslove za međusobno poštovanje dostojanstva svakog pojedica. Etika se u tom smislu nameće kao dominantno područje društvene aktivnosti.
„Kakvo društvo takav sport“ mnogo puta sam čuo tu „krilaticu“, ali čini mi se da ona ne važi za našu zemlju, zbog toga što veliku većinu ljudi koji žive od sporta karakteriše visok nivo etičkih principa. To treba da nam predstavlja zvezdu vodilju da etiku netretiramo kao dilemu već kao sopstvenu obavezu i odgovornost. Stupanj primene etike u sportskoj organizaciji treba da bude faktor kojim se podižu uspešnost i perspektive organizacije i ne treba štedeti ni vreme ni energiju da svi zaposleni savladaju pravila „etičke igre“.

POJAM ETIKE

Etika je nauka o moralu (filozofija morala), koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje kao i izvore morala. Etika pre svega pripada filozofiji koja proučava ljudsko ponašanje koje je prihvaćeno pod određenim moralnim aspektom. Ona je normativna nauka, a norme odlučuju o specifičnom karakteru etike i tako je razlikuju od drugih nauka.
Etika je deo filozofije koji proučava i procenjuje moralne vrednosti (što je dobro ili što je rđavo, što treba da bude ili što ne treba da bude), poreklo i načela moralnosti (još se zove: moralna filozofija, praktična filozofija, nauka o moralu); hrišćanska etika nauka o moralu osnovana na hrišćanskim dogmama; senzualna etika shvatanje po kojem je „dobro“ ono što se čulnom opažaju pokaže kao takvo: radost trenutka.
Nije lako definisati etiku. U svakodnevnom razgovoru i u običnim životnim situacijama, ljudi koriste etiku ne razmišljajući o njenom pravom smislu i značenju. Reč etika dolazi od grčke reči ethos i još u davnim vremenima označavala je način kako se čovek navikao da živi u svojoj prirodnoj sredini. Etika je temeljno, kontinuirano i argumentovano razmišljanje o dobrom življenju i ispravnom delovanju. Ona traži odgovore na pitanja: Kako živeti? Kako se ponašati? Kako raditi?
Često se upotrebljavaju kao sinonimi, ali etika i moral se ipak pojmovno razlikuju. Moral je nastao od latinske reči mos-moris i predstavlja skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljhudske odnose. Definiše se kao oblik društvene svesti, sistem navika i normi. Moral je relativan jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Ključna načela morala su : dobro, ispravno, pravedno.
Po Frojdu, nemoguće je potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno društvo propisuje zbog nagonske, impulsivne strane ljudske prirode, čovek delimično usvaja moralne norme posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju. Prema tumačenjima Hristovih učenja moralnost je dobrota prema slabijima. Iz pojmovne razlike etike i morala možemo doneti jedan interesantan zaključak. Filozofski gledano etička delovanja ne moraju nužno biti moralna, niti ako se bavimo moralom ne znači da automatski delujemo eticki. Kroz istoriju, cilj etike je uvek bio da utemelji koncepciju dobrog ponašanja, dobrog delovanja i dobrog življenja.

ETIKA i SPORT

Sport je danas postao globalna mašinerija za obrt i stvaranje nestvarnih suma novca. Oko sporta se „motaju“ ljudi raznih školiskih zvanja, različitih životnih profila, od onih kojima je sport „Božanska ljubav“, do onih kojima je sport mogućnost stvaranja „lake love“. Najčešće su to ljudi sumnjivog morala koji peru novac preko menadžerisanje igrača i perfidnog osnivanja, vođenja i finansiranja klubova.
Sport je telesna aktivnost koja poboljšava fiziološke i psiho-socijalne karakteristike svakog pojedinca. Sport sam inplicira svoje etičke norme i moralne standarde na sve one koji se njime bave. Postoji velika razlika između pojmova etika u sportu i etike i sporta.

ETIKA U SPORTU

Kada govorimo o etici u sportu svima su nam poznati pojmovi „fair play“ i „želje da se bude dobar sportista“. Ove stvari su bitne iz više razloga, a jedan od najvažnijih je to što se većina ljudi bavi sportom iz ljubavi i uživanja i zbog toga žele delovati moralno i igrati po pravilima. Osobe koje vole sport žele se takmičiti fer i prema unapred dogovorenim pravilima, pravilima koja garantuju pobedu boljem i sposobnijem, a ne onome koji ta pravila krši. „Fair play“ i sportska pravila su utemeljena sa željom da nas nauče pozitivnim vrednostima, pravilinim stavovima, veselju u pobedi, ali i dostojanstvenom prihvatanju poraza. Zbog toga je uloga trenera nemerljiva, pogotovo u radu sa mlađim kategorijama. Perspektivnoj deci od malih nogu treba usaditi „prave stvari“ u glavu da bi njihovim primenjivanjem postali vrhunski asovi.

ETIKA I SPORT

Kada se spomenu i povežu termini etika i sport najčešće se razmišlja o negativnim neetičkim aspektima sporta. Svedoci smo brojnih moralnih problema vezanih za sport: doping, mito, korupcija, prodaja i nameštanje utakmica, vređanja po verskim i nacionalnim osnovama. Hrvatsku ovih dana potresa afera „poštenog suđenja“. Uhapšeni su potpredsednik Fudbalskog Saveza Hrvatske i predsednik sudijske komisije, koji su od predsednika Hajduka iz Splita tražili 95.000 evra da njegov tim u narednoj sezoni ima vetar u leđa od strane domaćih sudija.
„ Čitava Latinska Amerika i po koji ostareli ljubitelj fudbala u Srbiji i danas pripovedaju o misterioznom trijumfu Argentine nad Peruom u okviru Svetskog prvenstva 1978 god., održanog upravo u zemlji gaučosa. Kempesu, Pasareli i drugovima bila je neophodna pobeda od najmanje 4 gola razlike kako bi na tabeli prestigli Brazil i obezbedili plasman u finale. S obzirom na to da je Peru, predvođen legendarnim Kubiljasom, bio više nego ozbiljan rival, u čitavu stvar umešao se čak i predsednik Argentine Horhe Videla, zloglasni generalisimus kome je mundijal poslužio kao prilika da svoju vojnu huntu prikaže u najboljem svetlu. Videla je pred sam početak sporne utakmice, prema svedočenjima peruanskih igrača, ušao u njihovu svlačionicu, i to u pratnji, verovali ili ne, tadašnjeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera. Možda bi smo danas imali jasniju sliku šta su to dva svetska lidera rekla zbunjenim Peruancima da dvojica njihovih fudbalera kasnije nisu poginula pod nerazjašnjenim okolnostima, ali je javnost brujala o vrlo izdašnim obećanjima. Priča se da je u Limu već sledećeg jutra stiglo 35000 tona žita, nešto oružja, a Peruu su SAD volšebno odobrile kredit u iznosu od 50.000.000 dolara. Otuda i ne čudi što su plavo beli u Rosariju demolirali Peruance sa 6-0, eliminisali Brazil i kasnije osvojili titulu svetskog šampiona.“ Sredinom osamdesetih godina prošlog veka gospodin Velibor Džarovski je nameštao veliki broj utakmica u fudbalskoj ligi bivse SFRJ. Govorio je da je radio u interesu i klubova i sportskog prognoziranja.