Faktori koji olaksavaju ucenje

 
1. UVOD

Putem učenja ljudi postaju ljudska bića i ličnosti. Celog života čovek uči a da inije svestan toga. Učeći, čovek se menja. Učenje je i jedini način ljudskog opstanka i razvoja. Dakle, učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obrazovanja. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost, njeno ponašanje i nastajanje. Učenje je prisutano tokom celog života. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istraživača. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju, a rezultati do kojih su došli su fascinantni. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva.
Učenje naročito svesno tj. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića. Učenjem se on prilagođava i napreduje kroz život, a civilizacija opstaje vekovima i usavršava se (Radomirović, 2009).
Verovatno svi mogu definisati pojam učenja, znaju šta ono znači, ali put do učenja je često pogrešan, i samo mali broj ljudi zna kako učiti i koji to faktori olakšavaju i utiču na učenje i sticanje znanja. Kako učenje većini predstavlja nešto što bi rado izbegli, zaboravljajući da je ono jedan od najbitnijih segmenata života, te veoma koristan, u narednom tekstu prikazani su faktori koji olakšavaju učenje.
Tema ovog seminarskog rada jesu faktori koji olakšavaju učenje. S obzirom da o ovoj temi ima puno sadržaja, pokušaću da napišem ono najbitnije. U ovom radu će biti objašnjen pojam učenja kao i faktori koji ga olakšavaju. Cilj ovog seminarskog rada je ukazati na posebnost i značaj faktora koji olakšavaju učenje. Ovaj seminarski rad će podstaknuti na razmišljanje o njima i njihovom uticaju.

2. POJAM UČENjA

Učenje je složeni psihički proces promene ponašanja na osnovu usvojenog znanja iiskustva. Učenje je proces uskladištavanja podataka u skladištu pamćenja.
Temeljnoznačenjeučenjajesteusvajanjenavika, informacija, znanja, veštinaisposobnosti. Učenjese često posmatra jednostrano, često se misli samo na školovanje, ali učenje je mnogo više od toga (Radonjić, 1992).
Pod učenjem kao opštom teorijom pedagogije podrazumevamo: sve ono što se ne može objasniti biofizičkim određenjima i što je onda otvoreno za pedagoški uticaj, ili pod učenjem u najopštijem smislu nastojimo da razumemo produktivnu i upućenusposobnost čoveka da gradi, odnosno da menja, navike, stavove, načine ponašanja isposobnosti (Radomirović,2009).
Prema jednoj modernoj definiciji, učenje predstavlja relativno trajnu promenu u ponašanju ili repertoaru ponašanja koja je rezultat prethodnog iskustva.
Ova definicija ima nekoliko komponenti:
Prvo, učenje podrazumeva opaženu promenu u ponašanju, što znači da mora postojati objektivni dokaz da bi se konstatovalo da je nešto naučeno.
Drugakarakteristika učenja, podrazumeva promene u repertoaru ponašanja. To znači da sve što je naučeno ne mora odmah biti i ispoljeno u ponašanju,već ono postoji kao mogućnost ili nova stavka u repertoaru ponašanja.
Trećakarakteristika učenja naglašava da je ono rezultat prethodnog iskustva. Može se reći da je smisao ovog dela definicije da nas navede da postavimo pitanje šta je uzrok ili izvor promene u ponašanju. Dete u određenom dobu dramatično menja svoje ponašanje i počinje da hoda. Prema tome, ovim delom definicije, promene u ponašanju koje su posledica učenja razdvajaju se i razlikuju od promena koje su posledica sazrevanja (maturacije)(Radomirović,2009).
Konačno, za učenje se kaže da je relativno trajno, čime se ono razlikuje od privremenih promena u ponašanju, koje možemo pripisati zamoru, promeni motivacije, uzbuđenju (ekscitaciji) i tome slično.
Učenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost kojom se stiču određena saznanja i veštine. To je složen, permanentan proces prisutan u svim aspektima i razdobljima života. Bazira se na pamćenju gradiva kojese uči. Tako se razlikuje kratkotrajno i dugotrajno učenje kao što se razlikuje kratkoročno i dugoročno pamćenje.
Učenje obuhvata usvajanje navika, informacija, znanja, veština i sposobnosti. To je proces koji rezultira u relativno