Семинарски рад
Предмет: Фармацеутска пракса
ТеЕМА: ФАРМАЦЕУТСКА ПРАКСА У ЈАВНИМ
АПОТЕКАМА
Садржај
4
фармацеута у систему здравствене заштитевезане за фармацеутске услуге,
фармацеутску заштиту и фармацеутске производе.
Стога се може рећи да фармацеутска пракса обухвата:
•
фармацеутску здравствену заштиту (ФЗЗ),
•
фармацију засновану на доказима,
•
посвећеност очекивањима пацијената,
•
здравствену заштиту хроничних пацијената,
•
самомедикацију,
•
обезбеђење квалитета фармацеутских здравствених услуга,
•
клиничку фармацију,
•
постмаркетиншко праћење нежељених дејстава лекова.
Ово је нови, проширени концепт фармацеутске праксе који је препознат од
стране Светске здравствене организације и Међународне фармацеутске
федерације. Овај концепт јасно указује на свеобухватнију улогу фармацеута у
друштву, где он више није само особа задужена за издавање лекова.
Ова нова проширена улога у складу је са поделом одговорности за бригу о
здрављу на релацији пацијент, здравствени радник, друштвена заједница.
Фармацеутска пракса данас је неодвојива од концепта ФЗЗ која представља
савремену филозофију рада фармацеута.
3.
Фармацеутски сектор
Фармацеутски сектор је део здравственог система сваке земље и као такав је
5
виталан за здравље грађана. Наиме, сваки човек очекује да има приступ ка
безбедним, приступачним и ефикасним лековима, најновијим технолошким и
биомедицинским достигнућима.
Фармацеути који раде у здравству (јавне и болничке апотеке) морају да имају
лиценцу, што обавља Фармацеутска комора Србије. Комора издаје, обнавља и
одузима лиценцу дипломираном/ струковном фармацеуту који као професију
обавља послове фармацеутске здравствене делатности.
Министарство здравља, као највиша инстанца у Србији, надлежно је за
доношење и спровођење законских аката из области здравства, као и одређивање
здравственог буџета. Инспектори МЗзадужени су за инспекцијски надзор
здравствених установа, као и инспекцијске послове у областипроизводње, израде
галенских лекова, промета и испитивања лекова (овај сегмент се зове
фармацеутска инспекција). Министарство је надлежно и за оснивање и престанак
рада здравственихустанова и приватне праксе.
Информације унутар фармацеутског сектора теку двосмерно, што практично
значи да се пацијент, здравствени радник или здравствена установа увек могу
обратити вишим инстанцама за помоћ, информацију или савет.
4. Добра фармацеутска пракса
Специфичност фармацеутске делатности огледа се у обимној регулативи којом су
