Farmaceutski otpad – Tretman lekova sa isteklim rokom upotrebe

Farmaceutski otpad – Tretman lekova sa isteklim rokom upotrebe

UVOD
Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji doveli su do veoma rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to, opet do generisanja farmaceutskog otpada. Čak i neznatne koncentracije određenih supstanci u lekovima mogu imati štetnog efekta na kvalitet voda, a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju i u komunalno smeće, što se, nažalost, često dešava.
Kao država čiji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju, Srbija će morati da izvrši niz institucionalnih promena, ali i niz promena socio – kulturnih obrazaca koji će ( u nekim oblastima ) nužno dovesti i do promene načina života njenih građana. Jedna od ovakvih oblasti je, i zaštita životne sredine. Osim usvajanja ekoloških principa na institucionalnom nivou, neophodno je i jačanje ekološke svesti građana, i to, ne samo u cilju pristupanja Evropskoj Uniji već i u cilju usvajanja takvih vrednosti koje će omogućiti održiv opstanak našeg društva u celini. U tom cilju, potrebno je informisati građane o ekološkim problemima, promovisati ekološke vrednosti, ali, najvažnije je podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju, kako u ekološkim tako i u svim drugim oblastima društvenog života.

1. Pojam i klasifikacija farmaceutskog otpada
Farmaceutski otpad podrazumeva lekove sa isteklim rokom trajanja, neupotrebljive lekove i primarnu ambalažu u koju su takvi lekovi upakovani. I instrumenti koji su korišćeni u primeni ili pripremi lekova za upotrebu takođe se smatraju farmaceutskim otpadom.
Farmaceutski otpad proizvode različiti proizvođači otpada, uključujući apoteke, kao i druge zdravstvene ustanove. Farmaceutski otpad nastaje i u veterinarskom sektoru, kao i kod građana u kućnim apotekama. U zavisnosti od proizvođača otpada, farmaceutski otpad se različito klasifikuje. Otpad koji proizvode zdravstvene ustanove, uključujući apoteke, klasifikuje se kao medicinski otpad, otpad koji proizvodi veterinarski sektor se klasifikuje kao veterinarski otpad, a farmaceutski otpad koji proizvode građani klasifikuje se kao komunalni otpad. Takođe, Evropski katalog otpada (EKO) i njemu identičan Katalog otpada Republike Srbije (KORS) razlikuju citotoksični i citostatski farmaceutski otpad. Uzimajući sve to u obzir, može se predstaviti klasifikacija farmaceutskog otpada koja sledi, gde zvezdica (*) označava da se dati otpad klasifikuje kao opasan:
18 01 08* citotoksični i citostatski otpad iz humane medicine
18 01 09 ostali farmaceutski otpad iz humane medicine
18 02 07* citotoksični i citostatski otpad iz veterinarske medicine
18 02 08 ostali farmaceutski otpad iz veterinarske medicine
20 01 31* citotoksični i citostatski otpad iz domaćinstava
20 01 32 ostali farmaceutski otpad iz domaćinstava.
Navedene šifre ili indeksni brojevi moraju se koristiti u izveštajima o proizvodnji otpada, koji se podnose Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije od strane svih pravnih lica generatora otpada, jednom godišnje. Iako Ktalog otpada Republike Srbije ( KORS) klasifikuje farmaceutski otpad kao neopasni otpad, osim citotoksičnog i citostatskog otpada, sa aspekta zaštite životne sredine i javnog zdravlja opravdano je tretirati određene vrste ovog otpada, kao što su na primer vakcine, antibiotici i kontrolisane psihoaktivne supstance, kao opasan otpad, kao što je i propisano Zakonom. Međutim, tretman infuzionih rastvora i rastvora glukoze kao opasnog otpada, trebalo bi smatrati neracionalnim trošenjem finansijskih sredstava, pa u tom smislu ovu praksu treba izbegavati. Predlozi izmena i dopuna članova aktuelnog Zakona o upravljanju otpadom omogućiće odlaganje farmaceutskog otpada, koji ne predstavlja nikakav rizik po javno zdravlje i životnu okolinu, kao neopasnog toka otpada. Otpad sličan farmaceutskom otpadu je otpad od organskih hemijskih procesa u proizvodnji, dostavi i upotrebi farmaceutskih proizvoda. Ove vrste otpada treba da se čuvaju odvojeno od farmaceutskog otpada, bez obzira da li su proizvedene u apoteci ili nekoj drugoj ustanovi, poput farmaceutske industrije. O njima se, takođe, čuva i odvojena evidencija. [1]

2. Uticaj farmaceutskog otpada na životnu sredinu
Kada se neupotrebljivi lekovi bace u smeće ili u kanalizaciju, farmaceutska jedinjenja se ispuštaju u životnu sredinu i završavaju u podzemnim vodama, jezerima i rekama(slika 1), odakle ih apsorbuju biljke, životinje i ljudi.
Slika 1. Divlja deponija na obali reke
Čak ni moderni pogoni za tretman otpadnih voda i proizvodnju vode za piće nisu u stanju da uklone farmaceutske supstance iz kanalizacionih, podzemnih ili površinskih voda. Samim tim, farmaceutski proizvodi se ne sreću samo u podzemnim i površinskim vodama, već i u vodi iz česme u mnogim gradovima u Evropi. Efekti i stepen dejstva efekata ovih farmaceutskih proizvoda koji se u tragovima sreću u životnoj sredini, kao i u vodi za piće, koje oni ispoljavaju na životnu sredinu, biljke, vodene organizme i zdravlje ljudi još uvek su, u mnogome, nepoznati, ali su istraživanja u ovoj oblasti pokazala da je verovatno da će doći do ispoljavanja negativnog dejstva na vodene i kopnene organizme. [1,2]