Fiziologija mišića

Мишићно ткиво је одговорно за већину интеракција са спољашњим светом. Ове интеракције обухватају кретање, говор и низ других свакодневних активности. Веома важна улога мишића је и у унутрашњости организма, јер они омогућавају транспорт хране, крви и других материја. Контракција мишића је ћелијски феномен који подразумева скраћивање појединачних ћелија, а сила коју мишићи производе је сума свих сила које производе појединачне ћелије. Мишићи се анатомски и физиолошки разликују, али без обзира на то особине и механизми контакције су веома слични.

Према класичној теорији у физиологији, фактори везани уз допрему и употреба кисеоника у мишићним станицама лимитирају издржљивост спортиста. Новија истраживања ипак, указују како и анаеробне, те нервно – мишићне карактеристике спортиста представљају важне детерминанте њихове издржљивости. Други, често проучаван проблем у физиологији односи се на концепт анаеробног прага (АП) и методе његовог одређивања.

Мишићно ткиво је одговорно за већину интеракција са спољашњим светом. Највећи део те масе (40%) чине попречно – пругасти (скелетни) мишићи, док осталих 10% чине срчано мишићно ткиво и глатки мишићи.