Federiko Felini

Uvod

„Kad snimam filmove ne postavljam sebi nikakav drug cilj osim da pratim tu prirodnu težnju da filmom pripovedam priče, priče koje su mi bliske i koje volim da kazujem u zamršenoj mešavini istine i izmišljotine, želje da zapanjim, da se ispovedam, da se osčobodim ili iskažem bestidnu žudnju za zadovoljstvom, da zainteresujem, da budem prorok, svedok, klovn…‟
Federiko Felini

U ovom seminarskom radu smo prepričali knjigu Federika Felinija koja može biti korisna za one koji planiraju ili se bave filmom. Ova knjiga predstava mali deo iz mnogobrojnih Felinijevih scenarija, razgovora o životu i radu zatim snimanju njegovih filmova. Jasno je iskazana Felinijeva poetika, njegov realizam. Takođe knjiga predstavlja neku vrstu istorijskog preseka italijanskog filma u poslednjih četrdeset godina.
U knjizi autor nam objašnjava svoj način rada i svoja maštanja. Za Felinija je stavranje filma teška bolest koju svojim radom prevazilazi. Knjiga svedoči o Felinijevim pripremama za snimanje, o odabiru detalja, ličnosti… zahvaljujući šarolikosti likova koji prolaze kroz knjigu, ona prestaje da bude surova priča o snimanju filma i postae priča o životu.
U daljem tekstu smo opisali četrnaest poglavlja knjige. Knjiga predstavlja jedinstvvenu celinu koje je i Feini bio svestan.

Biografija Federika Felinija

Federiko felini je italijanski filmski reditelj i scenarista. Krenuvši od neorealizma , došao je do istraživanja smisla čovekovog postojanja „neorealizma duše‟. Njegovi glavni filmovi su: Dangube, Ulica, Svetla barijetea, Probisvt, osam i po, Kazanova, Grad žena, Brod plovi i dr… (Grupa autora, 1986).

Felini je bio najcenjeniji evropski reditelj u Sjedinjenim Državama, kao i kritičar društvenih pojava. Presudan trenutak za njegovu karijeru bilo je poznanstvo sa rediteljem Robertom Roselinijem, koji ga je uveo u svet filma. Felini je rođen 20. januara 1920. godine u porodici iz srednje klase, s četvoro dece. Deo detinjstva provodi kod bake na selu, često luta s raspuštenijom seoskom decom, a školuje se u katoličkom internatu. Učenje i školska disciplina nisu bili njegova bolja strana. Godine 1938. upisuje studije prava u Firenci, ali brzo zanemaruje školovanje i počinje da se bavi crtanjem karikatura i stripova. Godine 1939. seli se u Rim i ponovo upisuje fakultet, ali tek toliko da odgodi služenje vojnog roka. Prehranjuje se pisanjem u crnoj hronici lista Il Popolo di Roma, crta stripove za satirični list Marc’Auerlio, a piše i kratke priče za radio.