Finansijska kontrola i revizija

Finansijska kontrola i revizija

Finansijsko planiranje se pojavljuje kao metod i instrument finansijskog upravljanja i predstavlja osnovu poslovanja. Dok finansijska kontrola predstavlja pracenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje procesa realizacije tih planova. Ova vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni. Interna kontrola oznacava skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na sledeci nacin, i to: zaštita imovine (sredstava) od preteranog trošenja, obezbedenje pouzdanosti racunovodstvenih podataka; dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva i ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta. Može se podeliti na administrativnu i racunovodstvenu kontrolu.
Informisanje i uveravanje mendžmenta da se svi delovi preduzeca pridržavaju osnove poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu, smatra se temeljnim zadatkom internog nadzora. A interni nadzor nikako ne sme obavljati jedna osoba od njenog pocetka do kraja kako ne bi došlo do zloupotrebe i prevare. Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment, upravni odbor, interni revizori i ostalo osoblje. Interna kontrola se sprovodi od strane revizora i to kroz dve faze: studiranja i ocenjivanja. U fazi studiranja revizor pribavlja dokaze putem tri forme, i to: standardni upitnici za internu kontrolu, zatim, tekstualno prikazivanje i šematsko prikazivanje. Zatim daje ocenu na osnovu prikupljenih podataka i sastavlja izveštaj. Finansijska kontrola može biti: preventivna i naknadna.
Kod preventivne kontrole sticu se informacije ne samo o tome kakve poslovne radnje treba obaviti, na koji nacin i u koje vreme, vec kod nje postoje mogucnosti da se u slucaju negativne ocene takve radnje mogu spreciti, ili kod vec zapocete radnje tok izvršavanja te radnje može obustaviti. Naknadna kontrola omogucuje da se na osnovu pribavljenih informacija sagledaju nedostaci u utvrdivanju i sprovodenju finansijske politike u proteklom periodu. Na osnovu toga saznanja odgovarajuci organi u obavljenim finansijama koriste naknadnu kontrolu kao osnov za donošenje poslovnih odluka o buducim poslovima i, drugo, koriste je radi korekcije vec obavljenih poslova, odnosno radi otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nužno i mogucno.
Preduzece ne propušta svoj buduci razvoj stihiji, vec nastoji da ga zasniva na dobrom projektovanju (dugorocnom, srednjorocnom, kratkorocnom) svih svojih pojedinacnih vrsta aktivnosti i njegove individualne reprodukcije. Bolje receno, ono sacinjava citav niz svojih poslovno-materijalnih planova (nabavke, proizvodnje, prodaje, kadrova, uvoza, izvoza, unutrašnjeg transporta, investicija itd.). Finansijsko planiranje se javlja kao metod i instrument finansijskog upravljanja, jer ono treba vrednosno da sintetizuje i uskladi sve naturalno iskazane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi konzistentnu finansijsku celinu. Strucno i objektivno konstruisan finansijski plan, treba da predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzecu, koje su prilicno složene.
Prema tome, finansijsko planiranje predstavlja predvidanje, odnosno unapred projekcionirano usmeravanje, uskladivanje i rasporedivanje elemenata finansijske funkcije preduzeca. Za razliku od poslovnog i racunovodstvenog planiranja, ono ima za predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. Povezanost planiranja i kontrole je stoga neminovna, jer ona u stvari predstavlja proveru, nadzor i odstranjivanja odstupanja u realizaciji tih planova. Menadžment savremenog privrednog društva suocen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke koje menadžment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u racunovodstvenom informacionom sistemu.
Sistem internog nadzora koji ukljucuje sve mere pažnje usmerene na sprecavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeduje pouzdanost informacija. Kljucni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeca da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na pocetku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojacava se uloga internog nadzora. Za pojacano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povecane korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora cine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna revizija.

Finansijska kontrola
Kontrola finansijskog poslovanja (finansijska kontrola) u preduzecu je onaj vid društvene i interne strucne kontrole, cije zadatak pracenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje svih poslova koje obavlja finansijska funkcija u njoj. Prema tome, predmet (objekt) ove kontrolne funkcije je celokupno finansijsko poslovanje organizacije. To prakticno znaci da ona treba da podvrgne svome ispitivanju i ocenjivanju sledeca poslovna podrucja u preduzecu:

• blagajnicko poslovanje,
• finansijsko knjigovodstvo,
• poslovanje sa bankama,
• proces finansiranje investicije (kontrola investicionih zajmova),
• proces finansiranja redovnog poslovanja (kontrola kratkorocnih kredita),
• korišcenje deviznih kredita
• korišcenje finansijskih inostranih kredita,
• korišcenje zajednickih ulaganja,
• proces samofinansiranja (korišcenje dobiti i amortizacije),
• nacine medjunarodnih placanja (u stranoj valuti),
• proces novcanih finansiranja poslovnih partnera,
• proces robnih finansiranja poslovnih partnera,
• proces poslovanja na finansijskom tržištu.

Ova vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni.

1. Eksternu finansijsku kontrolu obavljaju sledeci društveni organi:

• finansijske inspekcije,
• devizne inspekcije,
• Službe platnog prometa,
• carinska kontrola
• zavodi za cene,
• organi Narodne banke i
• kontrolni organi banaka.

2. Internu finansijsku kontrolu vrše tzv. finansijski kontrolori koji ovu funkciju obavljaju u sklopu integralne, interne kontrole poslovanja.
Inace, za internu finansijsku kontrolu važe sve karakteristike kompleksne interne kontrole, kao što su: da je tekuca, da je parmanentna, da je iznenadna, da je simultana, da je kontinuelna, da je odgovorna, itd.