Finansijsko tržište Evropske Unije
1
1. Uvod
Zajedničko finansijsko tržište predstavlja treći po redu nivo ekonomskih integracija. Ono je
ključ za celokupan uspeh Evropske unije, jer predstavlja same temelje projekta Evropskih
ekonomskih integracija
1
.
Uspostavljeno je 1993. godine, a uključuje: slobodno kretanje roba, usluga, rada i kapitala, tzv.
„četiri slobode“. Njegova osnovna svrha postojanja bila je uklanjanje vancarinskih barijera koje
su pretile „da isparcelišu“ EEZ na nacionalna tržišta, još u većoj meri nego što je to bio slučaj u
vreme postojanja carina. Uklanjanjem prepreka u međusobnoj trgovini do čega dolazi stvaranjem
carinske unije, širi se tržište za različite proizvode i usluge. Vremenom, javljaju se nastojanja
proizvođača da svoje poslovanje prošire i na ostale članice Unije. Javlja se potreba za povećanim
investiranjem i angažovanjem radne snage, što stvara pritisak da se ukinu prepreke koje
sprečavaju njihovo slobodno kretanje.
Tokom 1990. godine ukinute su provere pasoša i carinske kontrole na većini unutrašnjih granica
EU što je povećalo pokretljivost državljana EU. Tako da je te godine više od milion mladih
Evropljana otišlo da studira u inostranstvu, uz podršku EU.
Od 1993. godine uspostavljanjem zajedničkog tržišta, svi državljani Evropske unije mogu da se
kreću slobodno i žive na celoj teritoriji EU. Ali, jedinstveno tržište za finansijske usluge još nije
uspostavljeno.
Iako je zajedničko finansijsko tržište bilo cilj sadržan već u Rimskom ugovoru, slobodno
kretanje ljudi , robe, usluga i kapitala na čitavom tržištu Unije dugo je bilo samo cilj kojem se
teži bez odgovarajućih realnih koraka koji bi ka njemu vodili. Postojao je niz ograničenja koji je
sprečavao sobodno kretanje tih faktora, a bio je zasnovan na određenim uverenjima.
1
POPOVIĆ G. i POPOVIĆ J. [2011]. Strategija
EU 2020 – potvrda afirmacije i kontinuiteta dugoročnih razvojnih ciljeva Evropske Unije
,
Ekonomski vidici, Beograd
Finansijsko tržište Evropske Unije
2
Smatralo se da bi slobodno kretanje ljudi moglo da doprinese prenaseljenosti u nekim
krajevima EU, a depopulaciji u drugim. Vlasti nekih zemalja bojale su se da bi priliv radne snage
doveo do povećanja nezaposlenosti lokalne radne snage. Smatralo se da bi slobodno kretanje
rada bilo način da se izvozi nezaposlenost.
Slično je i verovanje da bi slobodno kretanje kapitala moglo da dovede do njegovog obilja u
jednim zemljama i oskudice u drugim. Zemlje iz kojih bi kapital oticao (a da novi ne pritiče u
približno istoj meri ) bojale su se da bi to smanjilo ulaganja i broj radnih mesta, obezvređivalo
valutu, donelo budžetske teškoće i generalno destabilizovalo privredu. Međuvalutni odnosi su u
to vreme bili rigidni, što je samo doprinosilo ograničenjima. Valute zemalja EZ bile su
konvertibilne samo u izvesnom smislu. Za potpunu konvertibilnost bilo je potrebno uklanjanje
svih ograničenja na tekuće i kapitalne transakcije, a ona će biti uklonjena tek na početku
uvođenja monetarne unije.
Jedinstveni evropski zakon označio je ključni prodor ka ostvarenju “četiri slobode” a time i
zajedničkog tržišta. Period 1986.-1992. godine smatra se vremenom velikih koraka u uvođenju
zajedničkog tržišta
2
.
Ipak, zajedničko tržište ne znači da nema nikakvih ograničenja kretanju pojedinih resursa. Bez
obzira na to neosporno je da je stvaranje zajedničkog tržišta veoma unapredilo svaku od “četiri
slobode”, sa izuzetkom usluga.
Usluge su u zemljama članicama stvarale više od pola nacionalnog dohotka, u nekima i tri
četvrtine i pošto su uglavnom ostale izvan dometa ove regulacije, to je značilo da se regulativa
JEZ iz Mastriht-a odnosi na poljoprivredu i industriju koje su tada u EU12 stvarale 3% odnosno
25% BDP-a.
Liberalizacija sektora usluga je kasnila u odnosu na druga dva. Prvi ozbiljnijij korak u pravcu
liberalizacije tržišta usluga je Direktiva 2006/123/EC sa pirmenom od 2009. godine. Treći
oslonac zajedničkog tržišta pored carinske unije i “četiri slobode”, bio je razvoj antimonopolske
politike.
2
POPOVIĆ G. i POPOVIĆ J. [2011]. Strategija
EU 2020 – potvrda afirmacije i kontinuiteta dugoročnih razvojnih ciljeva Evropske Unije
,
Ekonomski vidici, Beograd
Finansijsko tržište Evropske Unije
4
Prihvatanjem odluke o osnivanju tržišta, obezbeđen je nesmetan protok trgovine, uz primenu
neophodne kontrole sa jedne i istovremeno garantovanje zaštite zdravlja i bezbednosti građanja,
sa druge strane.
Od uvođenja zajedničkog tržišta očekivalo se da uklanjanjem barijera smanji troškove
proizvodnje, da pad troškova dovede do pada cena, koji bi pojačana konkurencija trebalo samo
da ubrza. Pad cena stimulisao bi tražnju a time indirektno i ponudu tj. proizvodnju. Njeno
povećanje trebalo bi da dovede do daljeg smanjenja troškova usled efekta ekonomije obima,
specijalizacije i inovacije.
Evropska komisija je angažovala tim stručnjaka za preliminarno izračunavanje efekata stvaranja
zajedničkog tržišta koji je pripremio izveštaj u šesnaest tomova, popularno nazvan Izveštaj
Čekini. Izveštaj je predviđao da će dobit od uklanjanja barijera koje se tiču trgovine u EU biti
0,2-0,3% BDP-a Unije, da će dobit od uklanjanja barijera proizvodnji (ulazak firmi na
strana tržišta) biti 2,0-2,4% BDP-a i da će efekti povećanja po osnovi „ekonomije obima“
iznositi 2,1-3,7% BDP-a što znači da bi ukupna očekivana dobit bila 4,3-6,4% ukupnog dohotka
tadašnje Unije.”
Sedamdesete godine bile su obeležene otporom država članica da se odreknu suverenih prava, a
najveći deo prepreka bio je sadržan u raznim nacionalnim propisima. Sa ciljem da se uklone
prepreke ka uspostavljanju Zajedničkog tržišta, EEZ je sprovela politiku harmonizacije i
standardizaciju propisa unutar Zajednice. Kako je proces harmonizacije sporo i slabo
napredovao, Evropska komisija je 1973. godine uvela fleksibilniji oblik harmonizacije propisa
koji se ogledao u donošenju opštih smernica na nivou EZ. Početak 80-tih godina XX veka u
Zapadnoj Evropi javile su se brojne nesuglasice između zemalja u vezi sa raspodelom troškova i
fondova Zajednice.
Značajnu ulogu u stvaranju Zajedničkog tržišta imao je i Evropski sud pravde koji je insistirao
na kažnjavanju onih zemalja koje su svojim nacionalnim propisima ograničavale slobodu
kretanja robe, ali i drugih faktora proizvodnje. Tokom 1985. godine usvojen je Kokfildov
izveštaj, poznatiji kao „Bela knjiga“, tj. „Program jedinstvenog tržišta“.
Finansijsko tržište Evropske Unije
5
Ovaj program imao je za cilj uklanjanje necarinskih barijera i stvaranje pravog homogenog
evropskog tržišta. Program je detaljno obuhvatio nacionalne prepreke koje su ugrožavale
stvaranje Zajedničkog tržišta, i grupisao ih je na: fizičke, tehničke i fiskalne prepreke.
Usvajanje Bele knjige vratilo je optimizam u dalje integrisanje evropskih država.
Vremenska linija donošenja bitnih dokumenata koji su uticali na stvaranje zajedničkog
evropskog finansijskog tržišta:
1986. godine usvojen je Jedinstveni evropski akt koji predstavlja prvu reviziju Rimskog
ugovora. Akt je uveo nekoliko bitnih novina;
1987. godine predstavljene mere za ubrzanje stvaranja Zajedničkog tržišta i njegovog
pretvaranja u jedinstveno tržište;
1988. Evropskoj komisiji proširena su ovlašćenja koja su se odnosila na odlučivanje
kvalifikovanom većinom sa ciljem uspostavljanja Zajedničkog tržišta
3
.
Jedinstveni evropski akt suočava se, kao i drugi izveštaji ovog tipa, sa po jednim stručnim i
političkim problemom. Efekti stvaranja Zajedničkog tržišta nisu precizno merljivi; može se
govoriti samo o pretpostavkama. Politički problem sastoji se u tome da ovakve studije izrađuju
samo oni autori koji „imaju sluha“ za briselsku birokratiju. Umanjuje se značaj negativnih, a
prenaglašeni su pozitivni efekti.
2.1. „Četiri slobode“
Realizacija JEZ-a svakoj od četiri oblasti pretpostavljala je ostvarivanje tačno određenih mera.
Mere donete u sferi regulacije kretanja kapitala obuhvataju ukidanje kontrole deviznog kursa,
uzajamno prihvatanje hartija od vrednosti i mogućnost da se papirima iz bilo koje zemlje može
trgovati u bilo kojoj drugoj članici Unije, podsticajne mere za migraciju firmi, usvajanje politike
preuzimanja firrmi i pravila za holdinge, ukidanje dvostrukog oporezivanja, standardizaciju
regulacije vezane za vlasnička prava, sličnu regulaciju bankrotstva širom Unije.
3
PREKAJAC Z. (2008):
„Međunarodna ekonomija“
, Futura publikacije, Novi Sad
