SEMINARSKI RAD
PREDMET:
FISKALNA EKONOMIJA
Tema:
FISKALNA POLITIKA
Profesor:
Student:
Nikolić Jasna
Br.indeksa: 4-66/16-1
Sremski Karlovci, maj 2020.
4
1.FUNKCIJE FISKALNE POLITIKE
Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeći način:
- Stabilizaciona funkcija-nosioca fiskalne politike nastoje da njenim
instrumentima obezbjede privrednu stabilnost kao i osnocu za neometano obavljanje
ekonomskih aktivnosti;
- Alokativna funkcija- fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno
politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata u vezi
sa alokacijom oskudnih resursa na različite djelatnosti;
- Redistributivna funkcija- fiskalna politika obezbjeđuje neometano snabdjevanje
javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim
dijelovima stanovništva.
1.1.Ciljevi i instrumenti fiskalne politike
Fiskalna politika je dio ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po
svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna
funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda.
Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih
društvenih ciljeva.
Fiskalna politika ima svoje
globalne i specifične ciljeve
:
Globalni ciljevi fiskalne politike su:
-privredni rast i razvoj kroz pospješivanje rasta društvenog proizvoda;
-ekonomska ravnoteža i stabilnost cijena;
-pravednija raspodjela dohotka.
Specifični ciljevi fiskalne politike su:
-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;
-ravnomjernija socijalna raspodjela javne potrošnje;
-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i
stabilne cijene);
-strukturno – razvojna funkcija.
5
2.BUDŽET
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je
budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta,
jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge
ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se
na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unaprijed i za određeni period
vremena, prihodi i rashodi države.
Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi. U
zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u
teoriji definiše kao pravni akt ili zakon. U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema
i usvaja u „paketu" sa drugim zakonima. Značaj budžeta ogleda se i u tome što budžet nije
samo akt za finansiranje državnih funkcija, već država preko instrumenata fiskalne politike
i instrumenata raspodjele sredstava ostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poći od
teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja.
Kada se utvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda. Sve savremene
države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet.
Da bi država mogla da izvršava poslove vezane za njenu nadležnost, neophodna su
joj sredstva. Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država
ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova. Budžet kao državni akt
treba da obezbjedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine. Otuda treba ukazati
na cilj koji se želi postići budžetom i na značaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora
postići i to :
- budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period ;
- da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje
državnih poslova ;
- kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i
državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj. Ekonomsko-finansijski značaj
se ogleda u sledećem :
- budžet obezbjeđuje i formalan red u državnim finansijama tako što uređuje -
ravnotežu izmedu javnih prihoda i javnih rashoda ;
- budžet treba da obezbjedi redovno , ali umjereno fiskalno opterećenje;
- budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj državnog budžeta je u sledećem :
