Факултет лијепих умјетности
Студијски програм: Сликарство
Студијски предмет: Графика II
Вилма Димитријевић-Зрнић
ФРАНСИСКО ГОЈА
Семинарски рад
Ментор
Доц. др Јелена Рубил
Бања Лука, мај 2013. године
Франсиско Гоја – семинарски рад
2
С А Д Р Ж А Ј:
Увод
...........................................................................................................................................3
1. Франсиско Гоја – живот и дјело
..............................................................................4
1.1.
Рано
умјетничко
образовање
и
почеци
каријере..............................................,..5
1.2.
Период
под
Карлосом
IV.................................................................................,.....7
1.3.
Наполеонова
инвазија............................................................................................8
1.3.1. Ужаси рата..................................................................................................9
1.4.
Рестаурација и повратак Фердинанда
VII
на шпански
престо........................12
Закључак
................................................................................................................................14
Литература
.............................................................................................................................15
Франсиско Гоја – семинарски рад
4
1. Франсиско Гоја – живот и дјело
Франсиско Хосе де Гоја и Лусијентес (шп.
Francisco Jose de Goya y Lucientes
)
рођен је 30. марта 1746. у Фундетодосу у Шпанији , а умро 16. априла 1828, у Бордоу
у Француској. Био је велики шпански сликар, цртач и графичар.
Слика 1. Франсиско Гоја
Извор:
http://www.znanje.org/i/i29/09iv01/09iv0123/kultura.htm
Његово дјело је огледало шпанске историје времена у којем је живио. Касније ће
снажно утицати на умјетнике 19. и 20. вијека. У серији графика под именом Ужаси
рата (шп.
Los desastres de la guerra
, 1810—14), Гоја приказује ратне трагедије
узроковане Наполеоновом инвазијом на Шпанију. Међу најпознатијим Гојиним
сликама су Гола маја (шп.
Maja desnuda
) и Обучена маја (шп.
Maja vestida
), обе из
периода од 1800. до1805. године, (данас у Музеју Прадо у Мадриду). Заправо,
оригинално име слика су Циганке (шп.
Gitanas
) јер су под тим именом фигурирале на
списку Мануела Годоја, који је био њихов први власник. Име „маја“
1
под којим су
данас познате, дугују Инквизицији, која их је тако назвала због очигледне смјелости и
дрскости коју слике посједују.
1
Шпанска ријеч
maja
(чита се: „маха“), колоквијални је појам који се у Гојино доба користио у Шпанији
за жене нижег сталежа које су имале преслободно и провокативно понашање са мушкарцима
Франсиско Гоја – семинарски рад
5
1.1.
Рано умјетничко образовање и почеци каријере
Гоја је почео своје умјетничко образвање са Хосеом Лусаном и Мартинесом,
локалним умјетником који је студирао у Напуљу. Врло брзо одлази у Мадрид да ради
као помоћник дворског сликара Франсиска Бајеуа. У Рим одлази 1771. године како би
наставио своје умјетничке студије, али се исте године враћа у Сарагосу, гдје добија
прву значајнију наруџбу за израду фрески у локалној катедрали. На тим фрескама ради
са прекидима сљедећих десетак година. Ове и друге религиозне слике из тог периода у
Сарагоси, карактерише барокни ирококо стил, тада предоминантан у Шпанији,
резултат утицаја венецијанскогсликара Ђованија Батисте Тијепола, који је живио и
стварао у Мадриду посљедњих осам година свога живота. 1773. Гоја жени сестру
Франсиска Бајеуа.
Гојина каријера на двору почиње 1775. године, када слика серију од 60
прелиминарних студија, за Краљевску фабрику таписерије - Света Барбара (
Real
fabrica de tapices, Santa Barbara
). Рађене на подлогама платана малих димензија, али и
на картонима, мотиви ових композиција су призори тадашњег живота, аристократских
и народних догађаја и обичаја, које Гоја ствара под надзором
њемачког неокласицисте,Антона Рафаела Менгса. Менгс је послије Тијеполове смрти,
постао умјетнички директор шпанског двора. У тим првим Гојиним дјелима за
Краљевску фабрику таписерије, утицај Тијеполовог декоративног стила се
комплементује учењима Менгса, нарочито инсистирање на једноставности
композиције. У онима које ради у наредном периоду, примјећује се прогресивно
удаљавање од умјетничких традиција које долазе изван Шпаније и развој властитог
стила, као посљедица студија дјела сликара Дијега Веласкеза, која су се тада налазила у
краљевској ризници. Гоја студира Веласкеза преко слободних копија његових дјела
користећи се различитим техникама графике. Много касније, у својим списима
биљежи: „Признајем само три мајстора: Веласкеза, Рембранта и поврх свега природу“.
Рембрантове графике су за Гоју биле извор инспирације у његовим каснијим цртежима
и графикама, док су му слике Веласкеза показале пут према студији природе и откриле
тајне ликовног језика реализма.
Године 1780. Гоја је изабран за члана Краљевске академије Сан Фернандо у
Мадриду. Као услов за приступ Академији, Гоја прилаже слику религиозне тематике,
Христ на крсту (
Cristo en la Crúz
), конвенционалне и једноставне композиције под
