Природно-географске одлике Краљевине Холандије
2
Увод
Холандија је рељефно, ниска земља. Смештена је на Западу Европе уз Северно
море, а њен простор заправо је продужетак велике северно-европске низије, где
просечна висина ретко прелази 50 м надморске висине. Велики део њене површине се
данас налази испод нивоа Светског мора. Вековима су се Холанђани борили за копно
своје земље, градећи насипе и бране и исушујући полдере снагом ветрењача, али, кобни
налети водене агоније нису се могли избећи. На Холанђанским полдерима, тим
мукотрпно исушеним деловима некадашњега плитког морског и језерског дна, развио
се један од најзначајнијих аграра. Холандија је данас највећи европски извозник
пољопривредних производа. То се пре свега односи на млечне производе. Холандијски
извоз цвећа чини 65% светског извоза. Једна је од ретких држава која је од републике
постала монархија. Настала је осамостаљењем у односу на Шпанску круну у другој
половини 16. века. Република холандија службено је призната након више од пола века,
и то 1648.год. након завршетка Тридесетогодишњег рата и након вишегодишње борбе
на копну и мору против Шпанских Хабсбурговаца, којима је до тада државно-правно
била подређена. Током 17. века Холандија је водила тешке ратове, посебно на мору,
против Енглеске и Француске како би заштитила своју поморску трговину, окусницу
господарске моћи земље. На прелазу из 18. у 19. веку била је припијена француској, а
падом Наполеона, 1815. године основана је Краљевина Холандија, којој је тада
припадала и Белгија.
Предмет истраживања овог дипломског рада су природне одлике Краљевине
Холандије, тј. простор у коме треба истражити и утврдити законитости и процесе
природних одлика. Циљ истраживања јесте да се анализом фактора дефинише правац
који би условио регионални развој Холандије. Задатак проучавања обухвата праћење
актуелних географских промена на релацији природа – становништво – привреда –
насеља.
Природно-географске одлике Краљевине Холандије
4
1. Саобраћајно-географска повезаност
Холандија спада у најразвијеније земље Европе, које се пружају кроз дуже
важних европских географских области (Северна Европска Низија, Долина Рајне,
велики излаз на Северно море). Посебно је значајна област Рандштат, на ушћу
најпрометније Европске реке Рајне у Северно више. Саобраћај у Холандији је веома
развијен сам налет, па су многе природне препреке, попут бројних залива, већ одавно
савладане саобраћајном мрежом. Холандија има развијен друмски, железнички,
ваздушни и водни саобраћај. Најважније Саобраћајно чвориште је већ споменута
Област Рандстат, коју својим кружним размештајем образују Градови попут
Амстердама, Ротердама, Хага, Лајдена сам Утрехта.
1.1. Железнички саобраћај
У Холандији нема великог државног
предузећа, надлежног за управу над
железницом, већ Уместо тога постоји велики
Велики број железничких предузећа у
приватном власништу, које надгледа Државна
агенција Прорејл.
Укупна дужина железничке мреже
стандардног колосека у Холандији је 2.809 км
(2001), од чега је електрификовано 2.061 км
Железнице ор 73% целокупне мреже. Такодје,
Целокупна Мрежа је стандардног колосека.
Постојеће пруге двоструког или вишеструког
колосека су преовлађујуће, односно на
једноколосечне пруге отпада свега 1/3 мрежи
или 931 км.
Ово значи да највећи број града има приступ железници, а да сваки град има
приступ брзим линијама. Током 2007. године превезено је 438 милиона путника. У
Холандији постоји 4500 железничких мостова, од којих су њих 86 покретни. Ја
Железничка мрежа и возови су савремени и добро Искоришћени, захваљујући великој
учесталости возова, која иде и до 8 до 10 полазака у току једног часа. Постоје две
главне поделе возова:
Сл. 2. Железнички саобраћај Холандије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D
Природно-географске одлике Краљевине Холандије
5
Месни возови (. Тзв стоптреинен) - стају на свим станицама
Брзи возови (. Тзв снелтреинен) - стају на Скоро свим станицама (ускоро
ће бити укинути)
Међуградски возови (међуградски или ИЦ) - стају само на станицама
великих градова.
1.2. Друмски саобраћај
Укупна дужина друмских путева у Холандији је 125,575 км од тога 113,018 км
(90%) са чврстом подлогом (1998. година). Дужина Ауто-путева је знатна, 2.235 км,
што је сам особено за укус насељене земље попут Холандије. Холандија је била међу
првим државама, које су градиле ауто путеве, А данас их има "у сваком кутку" Државе.
Цести су и ауто путеви са три коловозне траке у једном смеру. У прилог развоју ауто
путне мреже иде и податак да је обицним аутомобилима Коришћење ауто путева
бесплатни, Чиме се са друге стране знатно растерећује саобраћајна Друмска мрежа по
насељеним местима.
Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави и
окружењу. Многи Ауто-путеви прате линије главних Железница. Они се углавном
пружају трасама Европских коридора, нос двозначне називе "А + број". Постоји много
ауто-путева, а неки од њих су краћи и од 20 км. У Ауто-путеве, се убрајају и ауто-путни
прстени, око велеграда, као и везе између блиских важних И дугачких ауто путева.
Путна мрежа нижег ранга је веома савремена.
Сл. 3. Друмски саобраћај Холандије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%
Природно-географске одлике Краљевине Холандије
7
Река Рајна сматраће се "кичмом"
Холандије, јер пролази кроз најнасељенији
привредно најбитнији дио земље и кроз
неколико најважнијих градова и градских
подручја (Рандстат са Ротердамом при ушћу
реке, Градско подручје Утрехта, двограђе
Арнема - Најмеген). Данас је тешко
разликовати Стари тока реке од
многобројних канала, који полазе од ње.
Друга река Меза, важна је за Јужни
дио Холандије, посебно за покрајину
Лимбург и град Мастрихт, а каналима је
повезана и са градовима у Белгији и Јужној
Холандији (Ајндховен, Сертохенбос).
Саобраћај по вештачки насталом Зојдерском језеру и другим мањим вештачким
језерима има мањи значај, али је стално у развоју, будући да се све више становништва
насељава поред језера. Најбрже растући град у држави, Алмере, управо налази се на
овом језеру.
1.4. Ваздушни саобраћај
Холандији постоји много авио-компанија, од којих је најпознатија КЛМ, у
преводу краљевско Ваздухопловно друштво, једна од највећих на свету. У држави
постоји 32 званично уписана аеродрома са тврдом подлогом. Укупно 14 аеродрома има
ИАТА код (ИАТА Аирпорт Цоде) И, Самим тим, међународног Значај. Постоји и 5
аеродрома међународног значаја ја то су:
Аеродром "Схипхол" у Амстердаму - АМС
Међународни аеродром "Ротердам", некада познат и као "Флихвелд", у
Ротердаму - РТМ
Међународни аеродром "Ајндховен" у Ајдховену - Еин
Међународни аеродром "Елде" У Хронингену - ГРК
Међународни аеродром "Мастрихт-Ахен" У Мастрихту - МСТ
Сл. 4. Река Рајна као пловни пут
Холандије.vhttps://sr.m.wikipedi
a.org.
