Analiza odnosa globalno/lokalno na primeru jedne forme vizuelne kulture

Analiza odnosa globalno/lokalno na primeru jedne forme vizuelne kulture

Poslednjih decenija transnacionalne interakcije dobile su na intenzitetu, od globalizacije proizvodnih sistema i  finansijskih transfera do medijskog rasprostiranja informacija. Ovu pojavu brojni autori videli su kao raskol sa prethodnim oblicima međugraničnih interakcija i novu pojavu nazvali su : globalizacija, globalna formacija, globalna kultura, globalni sistem, globalna modernost, globalni proces, globalizacijska kultura, globalni gradovi.  Različiti autori globalizaciju definišu na različite načine, pa tako Gidens globalnizaciju definiše kao jačanje društvenih odnosa širom sveta kojima se povezuju međusobno udaljena mesta tako da lokalna dešavanja oblikuju događaji koji se odvijaju na velikoj udaljenosti i obrnuto. Lisabonska grupa defiše je kao fazu koja logično sledi nakon faza internacionalizacije i multinacionalizacije jer, za razliku od njih, najavljuje kraj nacionalnog sistema kao centralnog jezgra organizovanih ljudskih aktivnosti i strategija, Gulillén kao proces pothranjivan, i koji rezultira u, sve većim prekograničnim tokovima roba, usluga, novca, ljudi, infomacija i kulture, a Albrou kao rasprostiranje praksi, vrednosti i tehnologije koji utiču na ljudske živote širom sveta . Daglas Kelner ovaj proces definiše jačanje dominacije svetskog kapitalističkog ekonomskog sistema, potiskujući prvenstvo nacije – države transnacionalnim korporacijama i organizacijama, erodirajući lokalne kulture i tradicije kroz globalnu kulturu.

Poslednjih tridesetak godina proces globalizacije kombinuje univerzalnost i ukidanje nacionalnih granica, sa jedne strane, sa posebnošću, lokalnom različitošću, etničkim identitetom i vraćanje vrednosti zajednice, sa druge strane. Takav model globalizacije podrazumeva interaktivni odnos sa drugim procesima transformacije svetskog sistema kao što su dramatičan porast nejednakosti bogatih i siromašnih zemalja , bogatih i siromašnih ljudi u svakoj zemlji ponaosob, prenaseljenost, masovne migracije na međunarodnom planu, ekološke katastrofe, etnički sukobi, pojave novih država i propast ili opadanje starih, sve veći broj građanskih ratova, formalna demokratija kao politički uslov za dobijanje pomoći…

Kulturna globalizacija vezuje se za ”kulturni zamah”  kada su društvene nauke počele više da se zanimaju za kulturne nego za društveno-ekonomske odnose. Kulturna globalizacija, odnosno kulturni aspekt procesa globalizacije doneli su sobom brojna pitanja.  Prvo, možda i najbitnije pitanje jeste da li ono što nazivamo globalizacijom treba nazvati amerikanizacijom, jer predmet globalizacije čine zapadnjačke, severnoameričke vrednosti, kulturni artefakti i univerzalni simboli bilo da se radi o individualizmu, političkoj demokratiji, vladavini prava, filmu, reklami, televiziji, internetu… U tom kontekstu jako bitnu ulogu imaju elektronski mediji, posebno televizija.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste u kojoj meri globalizacija homogenizuje kulturni prostor. Neki autori smatraju da su specifična obeležja lokalnih i nacionalnih kultura ugožena, dok drugi smatraju da globalizacija stvara raznovrsnost koliko i homogenost. Institucionalna sličnost, posebno u ekonomskom i političkom domenu, postoji zajedno sa  afirmacijom različitosti i posebnosti. Po Fridmenu, kulturna i etnička rascepkanost i modernistička homogenost nisu dva suprotstavljena vida globalizacije, već dve težnje koje ravnopravno konstituišu globalnu stvarnost. Nacionalne države su, u ovom pogledu, igrale dvosmislenu ulogu, jer su se sa jedne strane zalagale za različitost i autentičnost nacionalne kulture u odnosu na druge kulture, a sa druge strane unutar nacionalne kulture podsticale su homogenost i istost koristeći se različitim institucijama. Time su doprinele u velikoj meri smanjenju raznovrsnosti lokalnih kultura.