Globalna svedska ekonomska ifinansijska kriza

UVOD

Svetska ekonomska i finansijska kriza događaj je od prvorazrednog značaja u prvoj dekadi 21. veka. Vreme unipolarnosti, karakteristično za poshladnoratovsku epohu dvadesetih godina prošlog veka, definitivno je okončano.
Sjedinjene Američke Države, u čijem je finansijskom središtu, nastala “sistematska kriza neoliberalnog kapitalizma ”, pod teretom ogromnog unutrašnjeg i spoljašnjeg duga, dugotrajnih ratova u Iraku i Avganistanu, koji su izazvali prenapregnutost Američke ekonomije, uz prateće ekstremne šokove na socijalno – psihološkom i ekološkom planu, neumitno gube planetarnu moć.
Na međunarodnom planu, uporedo sa svetskom krizom, zakonomerno se otvaraju perspektive novog “višepolarnog sveta”, čiji institucionalni okviri postaju nezaobilazni činilac u rešavanju nagomilanih оpštesvetskih problema.
Pod uticajem svetske ekonomske krize, sve više se dovodi u pitanje i budućnost Evropske Unije. Naime, prema procenama američke obaveštajne službe CIА, “evrozona je pred podelom, a integritetu Evropske Unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim silama želi da se odvoji оd krhkih istočnoevropskih ekonomija”. Kao krajnji rok za “razduživanje unutar Unije”, američke specijalističke službe, ukazuju na 2020. godinu, do kada će ova ekonomska i politička zajednica, biti transformisana u tri regionalne unije: zapadni blok, Novu Evropu i Pravoslavnu Uniju.
Epoha globalizacije ispoljila je snažan unutrašnji dinamizam i protivrečnosti, od kojih nisu ostala ni imuna ni ekonomski najbogatija i politički najstabilnija društva. Pojedini autori, sa mnogo osnova, govore o postojanju “dve Amerike, dve Kine ili dve Rusije”, ukazujući na činilac “diverzifikacije moći”, koji je prozrukovao duboke podele unutar ekonomskih i političkih elita.
Ovakvim tendencijama, аmbijent ekonomske i finansijske krize, predstavlja dodatni stimulans. Savetnik predsednika Francuske Fransoa Perol, govoreći u ime elitističkih krugova “objedinjenog zapada”, kao izlaz predložio je formiranje “svetske ekonomske vlade”, što je podstaklo mnoge autore da iznesu tvrdnje о zakulisnom karakteru svetske krize , koja treba da bude povod za uspostavljanje “diktature globalnih razmera”.
О krizi se debatovalo i na alternativnim antiglobalističkim forumima, uz konstataciju da je reč o “sistematskom defektu svetske privrede, koji počiva na grozničavoj težnji kapitala da neprestano traži utočišta, gde će sa što manje troškova ostvarivati što veće profite”. Pojedini teoretičari ukazuju na dramatične klimatske promene koje ugrožavaju živote i egzistenciju miliona ljudi širom planete, odnosno na “ekološki fašizam transnacionalnih kompanija”, koje u ime profita po svaku cenu, ne naprezaju od unutrašnje životne okoline.