Терен на подручју Зворника је изграђен од стијена различите старости. Што се
тиче шире околине, разликују се три врсте стијена: западни дио терена, тј. десне обале
Дрине чине геолошки разноврсне и литолошки хетерогене тријаске масе, на источној и
сјевероисточној страни се пружа терен од гранита, а између ових зона налазе се стијене
контактно-метаморфне зоне. Западни и југозападни дио терена изграђују стијене
палеозоика и мезозоика. На контакту тих стијена су настали бројни минерални извори и
извори љековите воде.

Веома честе су појаве клизишта, природна или настала људском непажњом, јер

је тло на подручју града, а и општине Зворник геолошки нестабилно.

2.2.

РЕЉЕФ

Зворник је прелазно подручје ободних планина Панонског басена, које се према

југу постепено дижу у средње високе кречњачко-доломитске планине.

Терен на ширем подручју Зворника је претежно брдски, испресјецан котлинама

од којих је свакако најважнија Зворничка котлина у долини ријеке Дрине. Град Зворник
се развио на узаном долинском проширењу окружен брдима:



Лођа 732 m,



Велика Стена 712 m,



Бабија 662 m,



Млађевац 527 m и



Лисина 508 m.

У ужој околини Зворника највише коте су:



Удрч 1043 m,



Кошутња стопа 940 m,



Мачков камен 923 m.

На територији града Зворника скоро да нема обрадивих површина јер је рељеф,

као што смо навели, претежно брдски.

2.3.

КЛИМА

Сјеверни дио Сарајевско-Зворничке регије, у којем је град Зворник, има

умјерену климу, која је под јачим утицајем континенталности у односу на
маритимност, па с тим у вези, овај дио РС прима мање падавина, има више љетне, а
ниже зимске температуре у односу на дио обода у западном дијелу РС.

Температура:

За простор града Зворника карактеристичне су велике

температурне амплитуде  ваздуха.  Изражена  су  температурна колебања  како  дневна,
тако   мјесечна   и   годишња.   Апсолутно   температурно   колебање   ваздуха   износи   67°C.
Најмања температурна амплитуда је у јуну 29,5°C, док је у јануару и фебруару највећа.
Средња годишња температура ваздуха општине Зворник износи 11°C. Љета су топла.
Најтоплији   је   мјесец   јул   са   просјечном   температуром   од   21,4  °C.   Зиме   су   већином
хладне, а температура најхладнијег мјесеца јануара је -0,5°C. Разлика између средњих
температура за мјесец фебруар за 2013. и 2014. годину износи око 3°C (2013. 3,36 °C, а
2014. 6,44°C). Период са средњим дневним температурама око 15°C  траје од маја до
септембра и тај период се може сматрати оптималним за туристичка кретања.

Инсолација:

Инсолација је посебно значајан климатски фактор и атрибут

туристичке привлачности. На овом простору осунчавање траје у просеку 2008 часова
или 45% могућег осунчавања. Најдуже осунчавање је у јулу и износи 249 часова,
односно 61 % од могућег трајања. Средње дневно осунчавање креће се у границама од
1,7 часова у децембру до 9,1 у јулу месецу. Период од маја до октобра има довољно
сунчевог сјаја, 1416 часова. Трајање вегетационог периода у просеку износи 150-200
дана са просечним температурама од +16 до +18°C.

Падавине

: По атмосферским падавинама, територија града Зворника спада у

сиромашна подручја. Просјечне годишње падавине износе око 850 мм/м² атмосферског
талога у облику кише или снијега. Падавине су равномјерно распоређене у току године.
Најинтензивније су падавине у јесен и прољеће. Висина снијега на појединим
подручјима буде и до 1,20 м са честим сметовима, што угрожава саобраћај и причињава
штете на крововима стамбених и других објеката.

Влажност ваздуха

: Средња годишња релативна влажност ваздуха је 78%, а

најмања је у љетњем периоду, око 60% док се зими креће и преко 85%.

Вјетрови

: На подручју града Зворника вјетрови су ријетки и слаби.

Преовладавају југозападна ваздушна струјања и имају уједно и највеће брзине.
Максимална брзина вјетра забиљежена је из јужног правца и износи 100 км/h, и
углавном причињава штету на крововима и далеководним стубовима.

Магле

су карактеристичне уз долину ријеке Дрине. Веома су честе и појављују

се током цијеле године са највећом изражености у прољеће и јесен.

2.6.

ФЕНОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Фенолошке карактеристике се проучавају током године. (датум првог и
посљедњег снијега, мраза), затим – замрзнутост ријека, језера, бара.

Утврдити средњи датум листања шума и цвјетања појединих воћака, вријеме
сазријевања воћа, поврћа, итд. Период интензивне косидбе, вршидбе, сјетве, вријеме
одласка и повратка птица.

             Што се тиче првог снијега на подручју града Зворника претходне зиме, он се
први пут јавио крајем новембра 2013. године, док је посљедњи снијег забиљежен крајем
фебруара  2014.  године.  Први  мраз  ове  зиме био  је  почетком  октобра 2013.  године.
Датум   листања   шума   и   цвјетања   скоро   свих   воћака   јавља   се   почетком   прољећа,   у
априлу мјесецу, док се сазријевање истих догађа током цијелог љета, у зависности од
врсте и сорте воћа. Период сјетве се одвија у рано прољеће, са првим оптималним
климатским   условима,   док   се   косидбе   и   вршидбе   врше   током   љета.   С   обзиром   на
климатске услове, пттице селице напуштају наше подручје са појавом хладнијих дана,
почетком јесени, а враћају се доласком прољећа у наше крајеве.

–

ДРУШТВЕНО ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

3.1.

СТАНОВНИШТВО

              Простор данашњег града Зворника био је насељен још од давних времена. О
томе   сведоче   разни   остаци   материјалне   културе.   Према   историјским   изворима,
најстарији   познати   становници   овог   краја   били   су   народ   Келтског   поријекла,
Скордисци.   Почетком   првог   вијека   нове   ере   овај   крај,   као   и   цијело   Балканско
полуострво, улази у састав Римске империје.

На стијени Ограда, гдје је данас хотел „Видиковац“, пред други свјетски рат

откривена је римска утврда која се састојала од торња за осматрање и зграде за
смјештај страже. Овдје је пронађен и жтрвеник (JOM COHARTALI) који потврђује да
је ту боравило одјељење неке римске кохорте која је обезбјеђивала пут кроз Зворник.

(Худовић, Мехмед: „Зворник, слике и биљешке из прошлости“, Тузла, 1991)