Herbicidi u zaštiti kukuruza od korova posle setve pre nicanja

UVOD

“Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji – smanjenje prinosa ili količine/kvaliteta dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja. / Wikipedija /

Područje primene pesticida vrlo je široko te ima značajnu ulogu u biljnoj i životinjskoj proizvodnji, javnom zdravstvu, prevozu.
Pojavom prvih stalnih ljudskih naseobina te razvojem poljoprivrede stvoreni su uslovi za razmnožavanje velikog broja štetočina – od različitih virusa, bakterija, gljivica do grinja, mekušaca, glodara. Stoga je čovek uvijek bio prisiljen braniti useve i zalihe hrane i druga materijalna dobra od štetočina.
U poslednjih pedeset godina (“hemijska revolucija” započela je nakon Drugoga svetskog rata) pesticidi su zajedno s veštačkim đubrivima postali najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Većinu problema s kojima se susreću uzgajivači biljaka i životinja rešavaju zahvaljujući hemijskoj industriji, koja danas omogućuje kontrolu sveukupne poljoprivredne proizvodnje. Štetočine brzo razvijaju otpornost na pesticide te prisiljavaju poljoprivrednike da upotrebljavaju nove i otrovnije pesticide; čovjek “još žanje samo ono što mu štetočine ostave”.
Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i primena pesticida, kao što mnogi tvrde, jest condicio sine qua non (lat. uslov bez kojeg se ne može nešto učiniti) današnje industrijske poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, cena koju čovek plaća u borbi sa štetočinama vrlo je visoka: pesticidi zagađuju okolinu, pre svega površinske i podzemne vodene tokove te imaju vrlo štetan uticaj na biljni i životinjski svet.

PESTICIDI

Pesticidi (lat. pestis=kuga + occidere=ubiti) su sintetičke, a i poneke prirodne, selektivno toksične materije namenjene uništavanju štetočina.

Biološki pesticidi

Mikrobiološki agensi su uzročnici bolesti i štetočina, koriste se kao antagonisti za suzbijanje drugih mikroorganizama, a mogu biti gljive, bakterije i virusi.
Gljive se koriste kao entomopatogene i nematopatogene, za suzbijanje štetnih insekata i nematoda i kao antagonisti za suzbijanje drugih gljiva uzročnika oboljenja biljaka.
Beauveria bassiana se primenjivala za suzbijanje krompirove zlatice, ali i protiv bele leptiraste vaši i drugih štetočina. Verticillium lecanii se nalazi u nekim preparatima za suzbijanje biljnih vaši i bele leptiraste vaši u zaštićenom prostoru.
Gljiva Paecilomyces lilacinus efikasna je za suzbijanje nekih štetnih nematoda. Nalazi se u preparatu BioAct VG.
Trichoderma hrazianum se nalazi u biofungicidu Trihodex za suzbijanje sive truleži. Postoje biofungicidi na osnovu gljive T. Viride.
Vrsta Pytium oligandrum je antagonist patogenim vrstama roda Pyitium, ali i vrstama roda Phytophtora, Rhizoctonia, Verticillium, Sclerotinia. Nalazi se u preparatu Polyversum. Za suzbijanje gljiva roda Sclerotinia, značajnih pri gajenju salate i drugog povrća poznat je biofungicid Contans WG, na bazi gljive Coniothyrium minitans. Efikasna u suzbijanju pepelnice gljiva Ampelomyces quisqualis i preparat na bazi nje AQ10.

Bakterije su najviše primenjivani mikroorganizmi za pripremu biopesticida u odnosu na količinu primenjenih preparata. Pri ovome se misli na preparate proizvedene na bazi bakterije Bacillus thyriganensis.
Uneta u telo insekta putem hrane bakterija proizvodi toksične kristale koji razaraju crevni sistem insekta. Zbog želudačnog delovanja preparati na bazi ove bakterije nisu opasni za korisne insekte. Opasni su za štetne insekte koji se hrane grickanjem lista, prvenstveno gusenice raznih leptira i tvrdokrilaca kao što je krompirova zlatica. Štetočine prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unošenja preparata, a uginu nakon 3-5 dana. Zato smrtnost nije merilo uspeha delovanja preparata, nego prestanak ishrane i nanošenje šteta. Zbog foto labilnosti nema dugo rezidualno delovanje, 7-8 dana, pa je potrebno ponovno tretiranje useva.
Postoje podvrste ove bakterije efikasne prema određenim štetočinama. Bacillus thyriganensis var. Tenebrionis se koristi za gusenice tvrdokrilaca, Bacillus thyriganensis var. Kurstaki za gusjenice leptira. Registrovani preparati na bazi obe podvrste su: D-Stop, Z-Stop i za prvu i BioBit WPNovodor FC za drugu podvrstu.
Različiti sojevi bakterije Bacillus suptilis koriste se za suzbijanje nekih patogenih gljiva u zemljištu. Nakon primene tretiranjem semena ili zalivanjem biljaka formiraju zaštitnu barijeru u rizosferi biljaka. U Nemačkoj je poznat Phytovit WG. U SAD-u je registrovano nekoliko preparata na bazi ove i drugih vrsta roda Bacillus za suzbijanje nekih drugih patogena, uzročnika pepelnice, rđe, sive truleži, pegavosti lista uzrokovane gljivama i bakterijama i drugih.