4. HERBICIDI U KUKURUZU...........................................................................................
4.1. Pre–em herbicidi...................................................................................................... 21

LITERATURA.....................................................................................................................23

1. PESTICIDI

Pesticidi (

lat. pestis=kuga + occidere=ubiti

) su sintetičke, a i poneke prirodne, selektivno

toksične materije namenjene uništavanju štetočina.

1.1. Biološki pesticidi

Mikrobiološki agensi su uzročnici bolesti i štetočina, koriste se kao antagonisti za

suzbijanje drugih mikroorganizama, a mogu biti gljive, bakterije i virusi.

Gljive se koriste kao entomopatogene i nematopatogene, za suzbijanje štetnih

insekata i nematoda i kao antagonisti za suzbijanje drugih gljiva uzročnika oboljenja
biljaka.

Beauveria bassiana

se primenjivala za suzbijanje krompirove zlatice, ali i protiv

bele leptiraste vaši i drugih štetočina.

Verticillium lecanii

se nalazi u nekim preparatima

za suzbijanje biljnih vaši i bele leptiraste vaši u zaštićenom prostoru.

Gljiva

Paecilomyces lilacinus

efikasna je za suzbijanje nekih štetnih nematoda.

Nalazi se u preparatu BioAct VG.

Trichoderma hrazianum

se nalazi u biofungicidu Trihodex za suzbijanje sive

truleži. Postoje biofungicidi na osnovu gljive T. Viride.

Vrsta

Pytium oligandrum

je antagonist patogenim vrstama roda Pyitium, ali i

vrstama roda Phytophtora, Rhizoctonia, Verticillium, Sclerotinia. Nalazi se u preparatu
Polyversum. Za suzbijanje gljiva roda Sclerotinia, značajnih pri gajenju salate i drugog
povrća poznat je biofungicid Contans WG, na bazi gljive Coniothyrium minitans. Efikasna
u suzbijanju pepelnice gljiva

Ampelomyces quisqualis

i preparat na bazi nje AQ10.

Bakterije su najviše primenjivani mikroorganizmi za pripremu biopesticida u

odnosu na količinu primenjenih preparata. Pri ovome se misli na preparate proizvedene na
bazi bakterije

Bacillus thyriganensis

Uneta u telo insekta putem hrane bakterija proizvodi toksične kristale koji razaraju

crevni sistem insekta. Zbog želudačnog delovanja preparati na bazi ove bakterije nisu
opasni za korisne insekte. Opasni su za štetne insekte koji se hrane grickanjem lista,
prvenstveno gusenice raznih leptira i tvrdokrilaca kao što je krompirova zlatica. Štetočine
prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unošenja preparata, a uginu nakon 3-5 dana.
Zato smrtnost nije merilo uspeha delovanja preparata, nego prestanak ishrane i nanošenje
šteta. Zbog foto labilnosti nema dugo rezidualno delovanje, 7-8 dana, pa je potrebno
ponovno tretiranje useva.

Postoje podvrste ove bakterije efikasne prema određenim štetočinama.

Bacillus

thyriganensis var. Tenebrionis

se koristi za gusenice tvrdokrilaca,

Bacillus

thyriganensis var. Kurstaki

za gusjenice leptira. Registrovani preparati na bazi obe

podvrste su: D-Stop, Z-Stop i za prvu i BioBit WPNovodor FC za drugu podvrstu.

Različiti sojevi bakterije

Bacillus suptilis

koriste se za suzbijanje nekih patogenih

gljiva u zemljištu. Nakon primene tretiranjem semena ili zalivanjem biljaka formiraju
zaštitnu barijeru u rizosferi biljaka. U Nemačkoj je poznat Phytovit WG. U SAD-u je
registrovano nekoliko preparata na bazi ove i drugih vrsta roda Bacillus za suzbijanje nekih
drugih patogena, uzročnika pepelnice, rđe, sive truleži, pegavosti lista uzrokovane gljivama
i bakterijama i drugih.

Virusi su entomopatogeni i koriste se za suzbijanje štetnih insekata. Poznati su

virus poliedrije i virus granuloze. Primenjuju se za suzbijanje sovica i drugih gusenica.

Nedostaci preparata koji sadrže viruse su sporo delovanje, uzan spektar delovanja, velika
zavisnost od klimatskih faktora, fotolabilnost, pa tako i kratkotrajno delovanje. Za
postizanje zadovoljavajućeg efekta potrebna je višekratna primena uz kombinovanje sa
drugim merama zaštite.

Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka

koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Jedna od prvih prirodnih insekticida je
piretrin. koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke buvača (Chrysanthemum
cinerariefolium). Nekada se ova biljka uzgajala u Dalmaciji u cilju prikupljanja cvetova i
ekstrakcije piretrina koji ima insekticidna svojstva. Piretrini se danas većinom koriste za
suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane, ali ima preparata i za suzbijanje
štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. Na
osnovu građe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi, grupa insekticida širokog
spektra delovanja.

Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih djelova biljke,

odnosno drveta

Azadirachta indica

(eng. neem trees) koji se nalazi u južnoj Aziji, Africi i

Australiji. Poznati su i pod nazivom neem ekstrakti. Insekticidi na bazi azadirahtina
ometaju presvlačenje insekata, pa su po načinu delovanja regulatori razvoja insekata. U
malim koncentracijama, sa sadržajem aktivne materije do 1%, pošto su jaki insekticidi,
deluju na biljne vaši, belu leptirastu vaš, gusenice leptira i neke druge insekte. Zalivanjem
zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetočine. Neki preprati na bazi
azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije, i do 70%, suzbijaju prouzrokovače
bolesti biljaka, plamenjaču, pepelnicu, crnu pegavost, antraknozu, rđu, sivu trulež.

Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus

porijeklom iz južne Amerike. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju.

Produkti metabolizma nekih organizama pre svega gljiva imaju insekticidno, ali i

fungicidno delovanje. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava, ali pošto
predstavljaju produkte metabolizma organizama, nalaze se u grupi bioloških insekticida.
Nazivaju se i naturaliti.

Abamektin je produkt metabolizma gljive

Streptomyces avermitilis

. Nalazi se kao

aktivna materija insekticida i Vertimec 018 EC Abastate. Kao sistemični akaroinsekticid
namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Neobično
za biološke insekticide, ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova.

Zemljišna bakterija

Saccharopolyspora spinosa

pri aerobnoj fermenataciji na

hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin, visokog insekticidnog
delovanja. Ima kontaktno i 5-10 puta jače utrobno delovanje na gusenice leptira, larve
dvokrilaca, pre svega minera i tripse. Poznat je preparat Spinosad.

Strobilurini, grupa fungicida novije generacije, imaju preteču u prirodnom

strobilurinu koji je ekstrahovan iz gljive

Strobilurus tenacellus

. Na osnovu njegove

strukture sintetisani su hemijski strobilurini različite strukture.

Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim

sredstvima za zaštitu bilja.

opasnost ovih insekticida na njih.

Slično delovanje fagorepelentima ima insekticid na bazi pimetrozina, namenjen za

suzbijanje biljnih vaši i bele leptiraste vaši. Nalazi se u preparatu Chess 25 WP. Nakon
njegovog unošenja u organizam navedene štetočine prestaju da se hrane i ugibaju od gladi.

Odbijajuće delovanje na neke štetočine mogu imati i mirisi i druge izlučevine nekih

biljaka. Udruženom setvom ili sadnjom postiže se zbunjivanje i odbijanje štetočina od
gajenih  biljaka.  Paradajz posađen  zajedno  sa  kupusom  štiti  kupus od  kupusove muve,
gusenice leptira kupusara i drugih leptira. Crni luk između redova mrkve štiti ovu biljku od
mrkvine   muve   i   nematoda.   Ren   ili   brokola   uz   krompir   odbijaju   krompirovu   zlaticu.
Dragoljub odbija belu leptirastu vaš od biljaka između kojih je posejan, a služi i kao lovna
biljka za biljne vaši koje se na njemu rado naseljavaju. U usevu povrća su korisne i druge
biljke   neven,   kadifica,   nana,   bosiljak.   Ekstrakt   belog   luka   koji   poseduje   insekticidna
svojstva   nalazi   se   u   nekim   preparatima   i   koristi   se   kao   repelent   za   biljne   vaši,   belu
leptirastu vaš, tripse, grinje. Ekstrakt semena Ijute paprike koji sadrži icin koristi se kao
repelent za sisare koji nanose štetu voću i povrću, kao što su zečevi i kunići u mladim
voćnjacima ili usevu kupusnjača.

Repelenti ne moraju biti samo hemijske supstance. Poznato je da zvuk deluje

odbijajuće na neke štetočine. Zvuci niske frekvencije mogu odbijajuće delovati na neke
insekte. Široku primenu u povrtarstvu, pri gajenju bostana i drugog plodovitog povrća,
imaju zvučni efekti na odbijanje ptica. One u uslovima suše mogu naneti velike štete na
sočnim plodovima povrća.

Inertna prašiva sadrže amorfne silikate koji apsorbuju vosak sa površine tela

insekata ili sadrže čestice oštrih ivica koje mehanički oštećuju kutikulu insekata. U oba
slučaja dolazi do dehidratacije odnosno gubitka vode iz tela insekata i uginuća. Oni se
mogu dodavati i insekticidima radi poboljšanja delovanja. Poznata je diatomejska zemlja
koja   se   dobija   od   fosilnih   ostataka   školjki   i   algi.   Koristi   se   za   tretiranje   biljaka   koje
napadaju   gusenice.   Pri   kretanju   gusenica   po   tretiranoj   površini   oštre   ivice   čestica   ih
povređuju   i   uzrokuju   dehidrataciju.   Kao   inertno   prašivo   može   se   smatrati   i   pepeo   ili
negašeni kreč koji puževima oduzimaju sluz, onemogućavajući njihovo kretanje.

Biljna ulja imaju primenu u suzbijanju nekih štetočina i uzročnika bolesti. Ulje od

soje, lecitin koristi se za suzbijanje prouzrokovača pepelnice povrtarskih i ukrasnih biljaka.
Ulja sprečavaju snabdevanje insekata kiseonikom, što dovodi do njihovog uginuća. Na
ovaj način se koriste neki preparati na bazi ulja od uljane repice za suzbijanje jaja nekih
štetočina. preparatima na bazi prirodnih insekticida često se dodaje izvesna količina biljnih
ulja radi povećanja efikasnosti.

Sapuni su soli masnih kiselina. Dobijaju se saponifikacijom prirodnih masti.

Koriste se za suzbijanje pre svega biljnih vaši, belih leptirastih vaši i grinja. Poznati su
preparati na bazi kalijumovih sapuna. Nekim insekticidima na bazi piretroida može se
dodati kalijumov sapun.

Natrijum bikarbonat poznat kao soda bikarbona sprečava infekciju biljaka nekim

patogenim gljivama. Ona je efikasna ukoliko je sama rastvorena u vodi ali se njen efekat
povećava dodavanjem biljnog ulja kao što je suncokretovo ulje. Ulje poboljšava
zadržavanje sode bikarbone na površini lista. Primenjuje se isključivo preventivno dobrim
nanošenjem prskanjem na sve delove biljaka. Priprema se dodavanjem dve do tri kašičice
sode bikarbone u 5 l vode sa dve do tri kašičice biljnog ulja.