Hiperbarična medicina

Hiperbarična medicina
Hiperbarična medicina je specifična medicinska disciplina koja proučava i u praksi primenjuje povoljne terapijske efekte kiseonika pod povišenim pritiskom i atmosfere povišenog pritiska uopšte. Hiperbarična medicina se zasniva na prirodnom leku: čistom (100%) medicinskom kiseoniku koji se primenjuje pod uvećanim pritiskom, (većem od atmosferskog koji na površini mora iznosi 1 bar) u tzv. Hiperbaričnim komorama.

Razvoj hiperbarične medicine u svetu
Prvi put u istoriji medicine sa primenom gasa pod pritiskom u lečenju medicinskih poremećaja, daleke 1662. Godine započeo je britanski sveštenik po imenu Henshau, koji je konstruisao, neku vrstu preteče današnje barokomore „domicilium“, zatvorenu komoru sa ventilima za kontrolu protoka vazduha, koja je korišćena za stvaranje hiper i hipo baričnih uslova. U to vreme, vazduh u zatvorenoj komorni pod pritiskom nazivan je fr. Domicilium. Bez jasnih dokaza, Henshau iznosi pretpostavke da akutni poremećaji u organizmu čoveka, svih vrsta, mogu imati koristi od primene povećanog pritiska gasa, a najviše poremećaji disanja i varenja.
Francuski naučnik Antoan Lavoazje (1743 – 1794) , otkriva da se gasovi prilikom disanja razmenjuju u plućima. I da se udahnuti kiseonik u plućima zamenjuje sa ugljen – dioksidom, a da se azot izbacuje iz pluća u nepromenjenom obliku. Kada je Džozef Pristli 1772. Otkrio toksične osobine kiseonika on započenje sa eksperimentima na životinjama a kasnije i na ljudima u barokomorama. Posle pronalaska kiseonika on prvi postavlja sumnju da je moguće njegovo štetno dejstvo na organizam čoveka.
Sve do 1830., vlada zatišje u ovoj oblasti medicine, kada se sledećih godina dešavaju velike promene u razvoju hiperbarične medicine. Godine 1837., Pravaz je sagradio veliku hiperbaričnu komoru i koristiti je za lečenje raznih bolesti. Komora je najčešće primenjivana za lečenje plućnih bolesti.
Godine 1845., Triger prvi opisuje simptome koji se se javljaju kod rudara, za koje je kasnije utvrđeno da su izazvani dekompresionom bolešću Vazduh pod pritiskom čija snaga se koristi da spreči pojavu vode u kesonima, imala je posledice po zdravlje rudara, koji su se po izlasku iz kesona žalili na bolove i grčeve u mišićima.
Kaningem je 1900. Primetio različitost promena u zdravstvenom stanju bolesnika koji boluju od iste vrste kardiovaskularnih bolesti, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj žive. On to povezuje sa promenama u atmosferi i donosi zaključak da je za to razlog povišeni atmosverski pritisak vazduha.

Prvu hiperbaričnu bolnicu visoku 60 ft i 64 ft široku, 1928. Za potrebe dr Kaningema izgradio je u Klivlendu zahvalni bolesnik. Dreger, koji je u 1917. Osmislio sistem za lečenje ronilačkih nesreća, prvi je shvatio potencijalne prednosti korišćenja kiseonika pod pritiskom za lečenje dekompresione bolesti. Iz nekog nepoznatog razloga, Dregerov sistem nikada nije ušao u proizvodnju.