Imunoprofilaksa

Imunoprofilaksa

IMUNOPROFILAXA: Uloga imunoloskog sistema: odbrana od infekcija, prepoznavanje i odgovor na presadjena tkiva i nove proteina, odbrana od tumora, antitela za detekciju bilo koje vrste molekula. Imunoloski sistem obuhvata dve osnovne komponente imunosti: Urođena (nespecifična) imunost i Stečena (specifična) imunost. Imunost je sposobnost organizma da prepozna patogene (štetne faktore) i da ih eliminiše na različite nečine, može se podeliti na:
PRIRODNU IMUNOST (UROĐENA, NESPECIFIčNA): postoji i pre susreta sa patogenom, brzo se angažuje i predstavlja prvu liniju odbrane organizma, mehanizmi dejstva prirodne imunosti predstavljaju genetski potencijal jedinke, tj. nasleđuju se i ne menjaju tokom života jedinke, ima ulogu u stimulaciji specifičnog imunskog odgovora i utiču na tip tog odgovora (celularni ili humoralni). Efektorski mehanizmi prirodne imunosti učestvuju u krajnjoj eliminaciji patogena i pored aktiviranih specifičnih mehanizama odbrane. Elementi nespecificne imunosti:
Anatomska barijera: koza, kretanja intestinuma, oscilacije bronho-pulmonarnih cilija
Celularne komponente: fagocitne celije:  neutrofili (PMN) – najznacajniji u borbi protiv bakterija – 2 vrste granula: 1. primarne – azurofilne (za nezrele, vrlo mlade PMN) sadrze defenzine (prot. male MW), proreaze (elastazu,  katepsin G…) lizozim, mijeloperoksidazu. 2. sekundarne (zreli neutrofili) – lizozim, NADPH oxidaze, laktoferin, B12 vezujuci faktor.
mononuklearni fagociti – monociti u cirkulaciji, histiociti u tkivu, mikroglijalne cel. u mozgu, Kupferove cel. u jetri makrofage u limfnim organima (prepoznaju se po morfologiji, lepe se za staklo, plastiku, imaju fagocitnu sposobnost i CD14 marker).
Koža: stalna deskvamacija kože omogućava odstranjivanje patogena, kiseli pH kože, inhibitorni efekat mleĉne kiseline(laktata) koja je produkt lojnih i znojnih žlezda, defenzini katjonski peptidi, niske mol. mase (cistein), deluju kao antibiotici širokog spektra  (ubijaju bakterije i gljive), keratinociti koji luĉe citokine (nema imunskog odgovora bez citokina). Sluzokoža: mucus, treplje, inhibicija virusa – gornji delovi resp. sistema imaju temperaturu 33º C, mikrobicidni faktori – nizak pH želudaĉnog soka, žuĉne soli i proteolitiĉki enzimi digestivnog trakta, spermin i Zn semene teĉnosti, lizozim ili muramidaza, glikolipidi – kompeticijom spreĉavaju prianjanje za ćelije, laktoferin – vezuje Fe i uskraćuje bakterijski faktor rasta, normalna bakterijska flora (komensali) – suprimiraju rast potencijalno patogenih bakterija kompeticijom za esencijalne hranljive materije ili receptore na površini epitela, lokalnom promenom pH, produkcijom toksiĉnih materija
Elementi nespecificne imunosti: Sekretorne molekule: transferin i laktoferin (oduzimaju Fe), interferon (inhibise replikaciju virusa i aktivira druge celije koje ubijaju patogene), lizozim (u serumu/suzama – liza bakterijskog zida), fibronektin (opsonizacija bakterija), komplement (sistem mem proteina), TNFa (smanjuje replikaciju virusa i aktivira fagocite), interleukini, properdini, pirogeni, histamine, heparin, paleta enzima …
Komponente urođene imunosti prepoznaju strukture koje su zajedničke za određene klase mo., a nema ih na ćelijama domaćina. Fagociti – LPS, rezidue manoze, dvolančana RNK…. – molekulski obrazci patogena PAMP. TLR – TLR-2, TLR – 3, 7, 8 – u različitim ćeliskim odeljcima (na citoplazmatskom membrani, ER i dr). TLR = NF-kB = citokini + adhezivni molekuli, faktor odogovra na If = produkcija intereferona.
U odgovoru na mo., dendritske ćelije, makrofagi i druge ćelije luče cotokine koji posreduju u mnogim ćelijskim reakcijama urođene imunosti. Citokini – su solubilni proteini koji funkcionišu kao medijatori imunskih i zapaljenskih reakcija i koji su odogovorni za komunikaciju između samih leukocita i drugih ćelija. Prema konvenciji = interleukini IL. U urođenoj imunosti glavni izvor citokina su dendritske ćelije i makrofafi aktivirani prepoznavanjem mo.
2. STEČENA IMUNOST (ADAPTIVNA, SPECIFIČNA): stiče se tokom života i rezultat je kontakta organizma sa određenim patogenom. Odlike su: RAZNOVRSNOST I SPECIFIčNOST,  IMUNOMEMORIJA, LIMFOCITI UČE DA PREPOZNAJU STRANO OD SOPSTVENOG – AUTOTOLERANCIJA (eliminacijom autoreaktivnih klonova limfocita ili funkcionalnom inaktivacijom – anergijom).