NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE
STRUČNI RAD
Tema: Digitalne biblioteke sa osvrtom na digitalnu biblioteku Javne
biblioteke u Doljevcu
Predmet: Informatika u bibliotekarstvu
Profesor: Kandidat:
Tatjana Timotijević Predrag Kostić
Narodna biblioteka Srbije Javna biblioteka Doljevac
Beograd Doljevac
Maj 2024
Sadržaj
.
Uvod:Definicija digitalnih biblioteka…………………..……….……. 1
I.Značaj digitalizacije biblioteka u savremenom dobu…………………..…...2
II. Razvoj digitalnih biblioteka
Istorija digitalizacije bibliotečkih resursa………………………..…2,3
Tehnološki napredak i uticaj na razvoj digitalnih biblioteka…...…..3,4
III. Digitalizacija kolekcija
Proces digitalizacije knjiga, časopisa, novina i drugih materijala…..4,5
Problemi i izazovi u digitalizaciji bibliotečkih sadržaja………....…....5
IV. Pristup digitalnim bibliotekama
Pretraživanje i korišćenje digitalnih kolekcija………………….…….6
Mogućnosti pozajmljivanja elektronskih knjiga i drugih materijala…7
V. Budućnost digitalnih biblioteka
Izazovi i mogućnosti za dalji razvoj digitalnih biblioteka……….….7,8
VI. Digitalna biblioteka Javne biblioteke u Doljevcu……………….....9,10,11
Zaključak………………………………………………………………….....12
Sumiranje ključnih nalaza istraživanja i zaključci o značaju digitalnih
biblioteka
Literatura
Spisak korišćene literature, izvori i referentni materijali………..…..13
2
I.Značaj digitalizacije biblioteka u savremenom dobu
Pristupnost i inkluzivnost:
Digitalizacija omogućava korisnicima širom sveta da
pristupe bibliotečkim resursima bez obzira na geografsku lokaciju ili vremenske
restrikcije. To posebno koristi onima koji žive u udaljenim područjima ili imaju ograničen
pristup tradicionalnim bibliotekama.
Dostupnost obimnih kolekcija:
Digitalne biblioteke mogu da sadrže ogromne kolekcije
knjiga, časopisa, članaka i drugih materijala koje je teško ili nemoguće smestiti u fizički
prostor tradicionalnih biblioteka. To omogućava korisnicima da pristupe širokom spektru
informacija i resursa na jednom mestu.
Očuvanje kulturne baštine:
Digitalizacija omogućava očuvanje retkih, fragilnih i
istorijskih materijala koji su podložni propadanju ili gubitku. Na taj način, digitalne
biblioteke doprinose očuvanju kulturne baštine i omogućavaju pristup istorijskim
dokumentima i artefaktima široj publici.
Efikasnost u upravljanju informacijama:
Digitalizacija olakšava organizaciju, pretragu
i upravljanje bibliotečkim resursima. Korisnici mogu brzo pretraživati i pristupati
informacijama putem online platformi, što čini istraživanje i učenje efikasnijim i
praktičnijim.
Podsticanje inovacija i kreativnosti:
Digitalne biblioteke pružaju prostor za
eksperimentisanje i inovacije u pristupu, obradi i prezentaciji informacija. Ovo može
podstaći kreativnost kod korisnika i omogućiti razvoj novih načina korišćenja bibliotečkih
resursa.
U savremenom digitalnom dobu, digitalizacija biblioteka postaje neophodan korak ka
prilagođavanju promenljivim potrebama korisnika i osiguravanju da biblioteke ostanu
relevantne i korisne u digitalnom okruženju.
II. Razvoj digitalnih biblioteka
Istorija digitalizacije bibliotečkih resursa
Istorija digitalizacije bibliotečkih resursa obuhvata razvoj tehnologije i praksi koje su
omogućile konverziju tradicionalnih bibliotečkih materijala u digitalni format. Evo pregleda
ključnih tačaka u istoriji digitalizacije bibliotečkih resursa:
Pionirski rad u digitalizaciji:
Pionirski rad u digitalizaciji bibliotečkih resursa započeo
je krajem 20. veka, kada su biblioteke počele da istražuju mogućnosti konvertovanja
knjiga, časopisa i drugih materijala u digitalni format. Ovo je uključivalo skeniranje
tekstova i fotografija kako bi se stvorile digitalne kopije.
Razvoj digitalnih tehnologija:
Napredak u digitalnim tehnologijama, posebno u
oblastima skeniranja, optičkog prepoznavanja znakova (OCR), kompresije podataka i
mrežne infrastrukture, omogućio je efikasniju i pouzdaniju digitalizaciju bibliotečkih
resursa. Ovi tehnološki napretci su omogućili masovnu digitalizaciju velikih kolekcija.
3
Projekti digitalizacije:
U toku 1990-ih i 2000-ih godina, mnoge biblioteke, arhivi i
kulturne institucije širom sveta pokrenule su projekte digitalizacije svojih kolekcija. Ovi
projekti su obuhvatali digitalizaciju raznovrsnih materijala, uključujući knjige, rukopise,
artefakte, fotografije, audio i video zapise.
Inicijative za otvoreni pristup:
Pojava inicijativa za otvoreni pristup (open access)
doprinela je širenju digitalnih bibliotečkih resursa putem online platformi. Mnoge
institucije su počele da objavljuju digitalne kopije svojih kolekcija besplatno dostupne
javnosti.
Globalna saradnja i standardizacija:
Biblioteke širom sveta su počele da sarađuju i
razmenjuju iskustva u vezi sa digitalizacijom. Ovo je dovelo do usvajanja standarda i
najboljih praksi u oblasti digitalizacije, što je doprinelo efikasnijem i koordiniranom radu
na projektima digitalizacije.
Napredak u digitalnoj arhitekturi:
Razvoj digitalne arhitekture, uključujući digitalne
repozitorijume, baze podataka i sisteme za upravljanje sadržajem, omogućio je efikasno
skladištenje, organizaciju i pristup digitalnim bibliotečkim resursima.
Trendovi u budućnosti:
Nastavak digitalne revolucije i tehnoloških inovacija,
uključujući veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i proširenu stvarnost, obećavaju dalji
razvoj digitalnih biblioteka i nove načine interakcije sa bibliotečkim resursima.
Kroz ove ključne tačke u istoriji digitalizacije bibliotečkih resursa, možemo videti kako je
ova praksa evoluirala i postala integralni deo savremenog bibliotečkog pejzaža,
omogućavajući pristup bogatim kolekcijama informacija i kulturnog nasleđa putem digitalnih
platformi.
Tehnološki napredak i uticaj na razvoj digitalnih biblioteka
Tehnološki napredak ima ključan uticaj na razvoj digitalnih biblioteka na nekoliko načina:
Digitalizacija sadržaja:
Napredak u tehnologiji skeniranja, optičkog prepoznavanja
znakova (OCR) i kompresije podataka omogućava efikasnu digitalizaciju različitih vrsta
bibliotečkih materijala, uključujući knjige, časopise, fotografije, audio i video zapise. Ovo
omogućava kreiranje digitalnih kolekcija koje su pristupačne putem online platformi.
Internet i online platforme:
Širenje interneta i razvoj online platformi omogućava
korisnicima da pristupe digitalnim bibliotečkim resursima iz udobnosti svog doma ili bilo
kog drugog mesta sa pristupom internetu. Online bibliotečke platforme omogućavaju
pretraživanje, pozajmljivanje i interakciju sa digitalnim sadržajem.
Mobilne tehnologije:
Razvoj mobilnih tehnologija, poput pametnih telefona i tableta,
omogućava korisnicima da pristupe digitalnim bibliotečkim resursima kad god to žele,
čak i dok su u pokretu. Aplikacije za mobilne uređaje često omogućavaju jednostavan
pristup digitalnim knjigama, časopisima i drugim resursima.
Veštačka inteligencija i analitika:
Napredak u veštačkoj inteligenciji i analitici
omogućava bibliotekama da pruže personalizovano iskustvo korisnicima. Algoritmi mogu
preporučivati sadržaj na osnovu prethodnih interakcija korisnika, što doprinosi
efikasnijem pretraživanju i otkrivanju relevantnih informacija.
