Skripta Programiranje na WEBu

1. Osnove veb platforme

Veb stranica je tekstuelni dokument koji sadrži kod napisan u HTML markirnom jeziku, listing 1, i
pregleda se pomoću veb brauzera. Iako je za njeno kreiranje dovoljan tekst editor, za ovu namenu se
obično koriste namenski pravljene aplikacije, slika 1, tzv. editori koda (Notepad++, Notepad2, Atom,
Visual Studio).

Osnove veb platforme obuhvataju tehnologije i koncepte ključne za razvoj veb aplikacija. HTML
(HyperText Markup Language) je osnovni jezik za izradu veb stranica, koristeći tagove za strukturiranje
sadržaja. CSS (Cascading Style Sheets) omogućava stilizovanje elemenata veb stranica, dok JavaScript
dodaje interaktivnost, kao što su odgovori na korisničke akcije i manipulacija sadržajem.

MySQL i MariaDB su popularni sistemi za upravljanje bazama podataka, omogućavajući skladištenje,
pretragu i ažuriranje podataka. Ključne operacije poznate kao CRUD (Create, Read, Update, Delete)
temelje se na SQL jeziku.

HTTP protokol, osnovni način komunikacije između klijenta (veb pretraživača) i servera, koristi metode
kao što su GET za dohvat sadržaja i POST za slanje podataka. Ovi temelji osiguravaju pravilno
funkcionisanje veb aplikacija i omogućavaju povezivanje front-end i back-end komponenata.

Veb server

Pojam veb server se odnosi na softver, ili hardver koji pokreće istoimeni softver, koji je namenjen prijemu
i ispunjavanju zahteva putem HTTP-a, pri prenosu preko interneta.

Kao odgovor na zahtev klijenta, veb server najčešće isporučuje HTML dokumente, iako može da isporuči i
dokumente drugih tipova poput slika, CSS fajlova, JavaScript dokumenata i sl.

Veb adresa

Veb adresa, ili URL (engl. Uniform Resource Locator), predstavlja referencu ka veb resursu, odnosno
njegovu lokaciju u računarskoj mreži. Formira se kao niz karaktera organizovanih po sledećoj šemi:

https:// – https sa dvotačkom: oznaka protokola

www.singidunum.ac.rs – ime hosta

/slike/logo.png – putanja do fajla i ime fajla koji se poziva

OSNOVE HTTP PROTOKOLA

Protokol HTTP omogućava prenošenje podataka između klijenta i servera korišćenjem zahtev-odgovor
modela. Klijent (najčešće web preglednik) šalje zahtev serveru, dok server šalje odgovor. HTTP je
bezdržavni protokol, što znači da server ne čuva informacije o prethodnim interakcijama sa klijentom.

HTTP je baziran na tekstualnim porukama i koristi različite metode za definisanje tipova zahteva. Svaka
poruka ima zaglavlje koje sadrži informacije o zahtevu ili odgovoru, a može da sadrži i telo sa podacima.
HTTP koristi port 80 za nešifrovane veze, dok HTTPS (sigurni HTTP) koristi port 443 za šifrovane veze.

HTTP metode

HTTP metode definišu operacije koje klijent može zatražiti od servera. Neke od najčešće korišćenih
metoda uključuju:

GET - za dobijanje resursa sa servera.

POST - za slanje podataka na server radi obrade.

PUT - za ažuriranje ili kreiranje resursa.

DELETE - za brisanje resursa sa servera.

HEAD - vraća samo zaglavlja, bez tela odgovora.

OPTIONS - omogućava pregled mogućnosti servera.

PATCH - za parcijalno ažuriranje resursa.

TRACE - vraća poruku koja je poslata serveru, za dijagnostičke svrhe.

HTTP zahtevi

HTTP zahtevi obično sadrže tri osnovna dela: liniju zahteva, zaglavlja i (opciono) telo zahteva.