Interpersonanlno komuniciranje

UVOD
Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u odredjenom socijalno-političkom ambijentu i sa odredjenim efiktima.
Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubedjivanje, izražavanje mišljenja i uživanje.
Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se:
– Forma, a to je načina na koji se nešto saopštava
– medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kmbinuje različite forme.
– Mediji tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su štampa, radio, televizija, internet.
Društvene nauke komunikaciji prilatze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva sveukupnost odnosa izmedju pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u tri ravni: kao psihosocijalne, materijalne, i masovne komunikacije.

Organizacijsko komuniciranje

Pod organizacijsko komuniciranjem se podrazumeva izučavanje reklama, odnosa s javnošću, poslovnog komuniciranja, kao i analize strukture i načina funkcionisanja, odnosno organizacije komunikacionih mreža i sistema. Organizacijsko komuniciranje je blisko shvatanju kulture po prof. Cvetanoviću se sastoji iz: poslovnog morala, poslovnog ponašanja, i izgleda, poslovnog komuniciranja i odnosa s javnošću. Pod poslovnim komuniciranjem smatra samo usmeini ili pismeni kontakt izmedju poslovnih partnera, ali poslovno komuniciranje može biti mač sa dve oštrice, ukoliko je ostvareno na pavi, odnosno znalački način, ono će biti korisno i delotvorno, a sa druge strane, pogrešno izvedeno komuniciranje se može izroditi u njegovu suprotnost, naročito izmedju učesnika koji koji pripadaju različitim kulturnim krugovima.
Profesor Dragoslav Jokić i profesorka Andjela Mikić smatraju da je poslovno komuniciranje posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koji se sprovodi u cilju obavljana poslvoniha aktivnosti pri čemu se ono može ostvrivati u užemi iširem smislu, što znači da ovi autori poslovnu komunikaciju dele na masovnu i interpersonalnu.
Efektu pslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se izraziti preko ostvarene dobiti, postignutorg poslovnog ugleda, osvojenih novih tržišta idr.
Modeli govornog komuniciranja

Prema Berlovom modelu u uspešnoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca moraju se u znatnoj meri podudarati jer će u suprotnom komunikacija, a samim tim i njen cilj biti promašeni, odnosno nedostignuti.
Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje šest karakteristika, dinamičnost, trajnost, složenost, nepovratnost, nesledstvenost i neponovljivost.
– Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju različite efekte, a koji zauzvrat daju različite rezultate.
– Komunikacija je trajna. Razemevanje sveta počinje rodjenjem i traje do smrti. Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja, jer traje i posle direktne komunikacije.
– Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Iako je početni napor u procesu komunikacije lak, postizanje komunikacije je teško. Dokaz za to je problem prenošenja ideja.