Inženjerska grafika

Uvodna razmatranja
Osnovni pojmovi. Informacije i njihov grafički prikaz. Područja primene kompjuterskih sistema. Kompjuterske tehnologije u razvoju proizvoda. Aktuelni softveri inženjerske grafike.
Živimo u «tehnosvetu», svetu znanja, veština i umeća, čiji opis traje, vrlo intezivno u poslednjih 150 godina. Studija «TERMINALNI IDENTITET» Skota Bukatmana otkriva da je tehnosvet do sada prošao kroz pet faza:

1. mašnsko doba (sredina i kraj XIX veka), doba vezano za otkriće parne mašine
2. električno doba (kraj XIX i početak XXveka), doba vezano za Teslina otkrića i naizmeničnu struju
3. nuklearno doba (sredina XX veka), doba vezano za otkriće fisije urana 235 i atomske bombe
4. elektronsko doba (sredina i kraj XX veka) vezano za prvi direktni TV prenos između Evrope i Amerike putem satelita

5. informaciono doba (kraj XX veka, odnosno 1990. god.) doba koje je vezano za Internet odnosno kada su ljudi sa univerziteta odlučili da stvore veliku kompjutersku mrežu w.w.w.

I dok ne pređemo u jedno novo doba, opsesije i terminalne projekcije su da je to svemirsko doba, mi će mo se pozabaviti osnovnim resursom ovog našeg doba a to je informacija.
Informacijom se danas bavi većina zaposlenih. To više nije materijalna proizvodnja, već kako se naziva uslužni sektor, gde se većina zaposlenih bavi isključivo obradom informacija i
posredovanjem te iste u svim oblicima. Ova činjenica razlog je da navedemo neke osnovne karakteristike informacije kao resursa: Informacija je neiscrpna kao resurs. Svi prirodni resursi (nafta, ugalj, gas, razne rude..) su ograničeni raspoloživim količinama koje se nalaze u prirodi. Za mnoge od njih postoje i precizni proračuni o razdobljima u kojima će još biti rasploživi. Međutim informacija, upravo zato što nema prirodno poreklo, ne podleže tim ograničenjima.
Druga karakteristika informacije: da se trošenjem ne uništava njen sadržaj. Svi smo navikli na činjenicu da se svaki proizvod ili neki drugi predmet rada uptrebom haba i postupno postaje
neprikladan za upotrebu odnosno na bilo koji način prestaje ispunjavati funkciju radi koje ga imamo. S informacijom nije tako. Taj resurs potpuno je indiferentan prema svakom obliku
potrošnje, odnosno njegova eksploatacija nije ograničena niti vremenom niti intezitetom potrošnje.
Treća osobina informacije: to što ona podnosi mnoštvo konzumenata istovremeno. Informacija sačuvana u nekoj bazi na raspolaganju je neograničenom broju korisnika u isto vreme i bez obzira na udaljenost od njene lokacije.
Četvrta osobina: da informacija trošenjem (upotrebom) povećava svoju vrednost. Naime, informacija koja nikome nije potrebna i nema vrednost, ili drugim rečima, informacija je toliko
značajnija, pa utoliko i vrednija, što više korisnika poteže za njom. Poslednja osobina informacije, ujedno je i njeno jedino ograničenje: jedino je ljudska sposobnost ograničavajući faktor njenog univerzalnog korišćenja. Stvaralačke mogućnosti čoveka, njegova kreativnost postaju sada presudni faktor korišćenja ovog resursa. Kao što se vidi nakon ovog sagledavanja karakteristika informacije kao resursa, nije teško zaključiti da znanje postaje jedan od osnovnih preduslova delovanja u oblasti informatike i to znanje u pogledu korišćenja informacija, njihove obrade, povezivanja, analiziranja itd. Zavisnost cene i doprinosa informacija od vremena generisanja može se prikazati dijagramom Savremene baze podataka, osim tekstualnih i numeričkih podataka, sada čuvaju i razne multimedijalne podatke kao što su fotografije, video i audio zapisi, radarski signali, satelitski snimci, itd. koji često zauzimaju veliki memorijski prostor Inženjerska, odnosno šire posmatrano, računarska grafika ima zadatak da vizuelno predstavi sve te podatke odnosno informacije i da im dodeli nove ’dimenzije’ kroz modeliranje,
vizuelizaciju, renderovanje, animaciju, simulaciju, virtuelnu realnost. Vizuelno predstavljanje informacija Vizuelno modeliranje je proces uzimanja informacija sa modela i njihovo grafičko prikazivanje korišćenjem niza standardnih grafičkih elemenata. Standardi su neophodni kako bi se izvukla bitna korist od modeliranja, a to je komunikacija. Komunikacija između svih korisnika modela odnosno svih onih koji su uključeni u dizajniranje, modeliranje i projektovanje, je osnovna svrha vizuelnog modeliranja.
Komunikacija se može ostvariti korišćenjem nevizuelnih (tekstualnih) informacija, međutim (ali ipak mora se priznati) ljudi su bića koja vizuelno mnogo lakše prihvataju i uočavaju stvari (bolje jednom videti nego sto puta čuti ili jedna slika govori više od hiljadu reči). Ljudi imaju veću mogućnost da razumeju stvari ako su im one prezentovane vizuelno preko modela nego u slučaju kad su one prezentovane samo tekstom. Izradom vizuelnog modela sistema, može se pokazati kako sistem radi posmatrajući ga sa više nivoa. Može se modelirati objekat sistema
(deo/proizvod). Može se modelirati interakcija pojedinih objekata sistema (simulacija obrade) Može se modelirati i interakcija između sistema (transportni sistem i obradni sistem).
Nakon kreiranja modela, on se može pokazati svim zainteresovanim grupama, a te grupe ljudi mogu sa modela da prikupljaju informacije koje su im od intersa. Jedan primer je model nekog proizvoda nakon faze dizajna. Konstruktori na osnovu tog modela definišu dimenzije i vrše inženjerske provere (proračune). Tehnolozi proveravaju tehnologičnost i skiciraju orjentacioni (grubi) tehnološki postupak. Eksperti za marketing na osnovu ovog modela prave virtuelni prototip i spremaju reklamu itd. Drugi primer je projekat aplikativnog softvera. Korisnici mogu da se fokusiraju na interakciju koju oni ostvaruju sa sistemom na osnovu naših modela. Analitičari mogu da uvide interakciju objekata koji su u modelu dati. Informatičari mogu da uoče objekte koje treba da naprave i šta svaki od njih treba da obavlja. Inženjeri koji treba da kasnije vrše testiranje aplikacije mogu da vizuelizuju interakciju između objekata i da im to pomogne u pripremi testova koji će biti zasnovani upravo na tim interakcijama. Menadžeri projekta mogu da ostvare uvid u ceo sistem i u interakciju pojedinih delova sistema. Šef cele organizacije može da uvidi, pregledom modela višeg nivoa, kako sistemi u njegovoj organizaciji interreaguju međusobno. Vizuelno modeliranje predstavlja moćan alat za prikazivanje svrhe sistema svim zainteresovanim grupama.