Ishrana kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom

 
UVOD

Povećan krvni pritisak (hipertenzija – Hipertensio arterialis) je najčešća bolest savremenog čoveka. Smatra se da je pritisak povišen ako je tokom tri uzastopna merenja sistolni pritisak veći od 140 mmHg, a dijastolni veći od 80 mmHg. Hipertenzija može biti blaga, umerena i teška. Ako se ne leči, dovodi do oštećenja srca i krvnih sudova, te dolazi do komlikacija kao što su šlog, srčani udar, gubitak vida, arteroskleroze i oštećenje bubrega ili tumora nadbubrežne žlezde (Slika 1.)
Osim lekova, potrebno je primeniti opšte mere:
– povećati fizičku aktivnost;
– smanjiti napetost;
– obratiti pažnju na ishranu.
Kao što sam napomenula lečenje hipertenzije se vrši dvojako.
Prva mera je sprovođenje higijensko – dijetetskog režima što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine (ukoliko postoji gojaznost), povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola i smanjenje stresova. Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom. Prekomerna težina(gojaznost) predstavlja povećanje rizika razvoja hipertenzije. Takođe je važno smanjenje unosa soli ispod 3 g na dan, izbegavanje hrane bogate zasićenim masnim kiselinama, alkohola, nikotina, i kafe (50% alkoholičara ima hipertenziju). Savetuje se ishrana bogata voćem i povrćem (400 do 500 grama voća i povrća dnevno) te kao i svakodnevna fizička aktivnost. Umerene aerobne vežbe utiču pozitivno na smanjenje krvnog pritiska, povećanje nivoa HDL holesterola, a time je i manji rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja (dnevno vežbanje 30 do 45 minuta brzog hoda- najmanje tri puta nedeljno, smanjuje rizik od smrti za oko 30 %).
Druga mera lečenja je medikamentoznom terapijom. U lečenju hipertenzije koristi se i više različitih grupa lekova. Lek za lečenje hipertenzije sme preporučiti i prepisati samo lekar.
1. POVIŠEN KRVNI PRITISAK – ARTERIJSKA HIPERTENZIJA

1.1. Definicija i klasifikacija
Povišeni krvni pritisak – arterijska hipertenzija je akutna ili hronična bolest u kojoj je povišen krvni pritisak. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) vrednosti sistolnog arterijskog pritiska više ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska više ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju se arterijskom hipertenzijom.
• normalan krvni pritisak – <139/<89 mmHg,
• stadijum I – blaga hipertenzija 140-159/90-99 mmHg
• stadijum II – umerena hipertenzija 160-179/100-109 mmHg
• stadijum III – teška hipertenzija >180/>110 mmHg
Hipertenzija je uzročnik velikog broja bolesti savremenog čovečanstva koje skraćuju ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime “tihi ubica”. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije komplikacije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.