Istorija političkih i socijalnih teorija

ISTORIJA POLITIČKIH I SOCIJALNIH TEORIJA
Stari, srednji i novi vek
Grčka ( paganska-nehrišćanska) antika 5 v.pre .n.e. – 2 vek n.e.

•  sofisti – Protagora, Hipija, Gorgija, Sokrat
•  Platon ( 428 p.n.e – 348 p.n.e.)
•  Aristotel ( 384 v.p.n.e. – 322 p.n.e.)
•  Zenon ( 334 p.n.e. – 262 p.n.e.)
•  Polibije ( 203 p.n.e.-102 p.n.e.)

Rimska ( paganska) antika ( 1 v.p.n.e. – 4 v.n.e.)

•  Marko Tulije Ciceron ( 106 v.p.n.e.-4 v.n.e.)
•  Seneka ( 4 v.n.e.)
•  Epiktet ( 55-135)
•  Marko Aurelije ( 121 – 180)

Atina u V veku pre nove ere
Demokratija započinje Klistenovim reformama 509. i učvršćuje se Efijatovim reformama 462 p.n.e. Zlatni vek Atine od 479-431 god p.n.e. – kada počinje i Peloponeski rat ( 431-404 g.p.n.e.) Socijalna struktura: oko 100.000 slobodnih ljudi ( od toga 30.000 građana, 50.000 žena i dece, oko 20.000 ?) oko 65.000 privatnih robova i 60.000 robova.
Rodovska organizacija ( po filama) počinje da uzmiče pred administrativnom organizacijom ( po demama) pored etnosa pojavljuje se i pojam demosa.Polis je mogao da integriše svoje građane, svi su morali da znaju iz kojih rodova se sastoji grad. Počivao je na pretpostavci da se građani međusobno poznaju. Gradovi nastaju iz procesa sinoikije ( združivanja rodova) pto je stvaralo etnos ( narod). Rodovi su počeku da gube značaj od tema isključivo gradsko-organizacione forme; Funkcionalna pitanja samog polisa, bilo je bitno o kom delu grada je reč i njihovi interesu su stavljani iznad interesa etnosa;Počinje da se razlikuje etnos i demos – demos se odnosi na sveukupnost građana polisa. Demos je teritorijalna politička zajednica u kojoj rodovi gube značaj. Kada politički život nekog polisa postane toliko intenzivan da stranci i robovi budu integrisani u politički život i dobiju politička prava, tada etnos gubi a demos dobija značaj.Demokratija je oblik vladavine u kojem vlada narod. U društvu sveukpunosti građana koji žive na nekoj teritoriji i imaju puna prava