Izazovi sa kojima se suočava humanitarna zajednica – Upravljanje krizama i humanitarni poslovi

 
Uvod
U svetu postoji veliki broj kriznih situacija u kojima funkcionišu humanitarne organizacije. One se prilikom svog delovanja suočavaju sa velikim brojem poteškoća. Od toga koliko efikasno mogu da podele sredstva koja su im na raspolaganju, često zavise životi velikog broja ljudi.
Nakon hladnog rata, kao rezultat nagle promene u uređenju sveta, humanitarni prostor je preplavio veliki broj protivrečnosti. U centru brige treba da budu ljudi, ali to se ne poklapa uvek sa poretkom koji je danas uspostavljen. Stoga se teži porastu zaštite ljudskih prava i demokratije. Ovo se, međutim, kosi sa državnim suverenitetom kao neodvojivim elementom države kao subjekta međunarodne zajednice. Sve ove protivrečnosti dovode do nastanka različitih situacija u svetu, gde humanitarne organizacije pokušavaju da se izbore sa rasprostranjenim nasiljem i haotičnim situacijama koji daleko premašuju njihova ovlašćenja. Takođe, često se dešava i da ove različite države, pod paravanom humanitarne pomoći i delovanja humanitarnih organizacija pokušavaju da ostvare svoje nacionalne, geopolitičke, ekonomske, kulturne ili strateške interese.

Humanitarni poslovi i njihova uloga u upravljanju krizama
Humanitarna zajednica danas ima veliki broj organizacija koje funkcionišu u okviru nje, i to najčešće u kriznim situacijama. Od njihove efikasnosti i kvaliteta delovanja često zavise životi miliona ljudi. Danas članove ove velike mreže čine Ujedinjene nacije, Crveni krst, veliki broj različitih nevladinih organizacija, vlade država koje doniraju sredstva, one države koje primaju pomoć i mnoge druge. Opseg poslova ovih organizacija je veoma raznolik. Sve češće se u ovu grupu uključuju čak i oružane snage, zbog porasta broja vojno-humanitarnih intervencija.
U centru razmatranja univerzalnog humanitarnog pristupa su ljudi i poštovanje njihovog dostojanstva. Fokus ovog pristupa se u velikoj meri ne poklapa sa sadašnjim svetskim poretkom, do koga je došlo nakon kraja hladnog rata. U ovakvom stanju dolazi do toga da humanitarne organizacije ili ne mogu da se izbore sa haotičnim situacijama i rasprostranjenim nasiljem koji prevazilaze njihove mogućnosti za delovanje i njihova ovlašćenja, ili bivaju ostavljene po strani, upravo od strane onih država koje su ih angažovale. Ovo su sve kontradiktornosti koje su preplavile humanitarni prostor, kao rezultat naglih promena nakon Hladnog rata. Poteškoće sa kojima se humanitarne organizacije bore, i do kojih je dolazilo u državama kao što su Bosna i Hercegovina, Ruanda, Somalija, Sijera Leone, Angola i na Kosovu mogu se pripisati upravo ovim vidovima lošeg funkcionisanja u međunarodnoj zajednici. Do ovakvih problema neminovno dolazi kada se humanitarni akteri ne mogu osloniti na međunarodnu zajednicu i računati na nju da će efikasno upravljati političkim i bezbednosnom krizama. Samim tim, humanitarne organizacije su često izložene različitim opasnostima prilikom svog delovanja, a dešava se da i same postaju mete napada u državama u kojima rade.
Pored ovoga, prilikom procena delovanja humanitarnih organizacija na Kosovu, u Somaliji, Ruandi i slično, može se videti da su i same ove organizacije napravile u nekim situacijama značajne propuste. Dešavalo se da ne ukažu pomoć uvek na vreme ili u potrebnoj meri, da pogrešno procene kome je pomoć potrebna, da reaguju protivrečno, kao što je to bio slučaj sa Irakom, ili da uopšte ne budu prisutni onde gde je bilo velike potrebe za tim da pruže svoju pomoć.
Ovo se može posmatrati i kao rezultat zaštite vlastitih nacionalnih interesa zemalja donatora i sprovođenja njihove spoljne politike, kada one pokušavaju da izbegnu svoje direktno angažovanje u sukobima unutar država koji su
komplikovani i zamršeni.

Humanitarni poslovi i nacionalni interesi
Humanitarne intervencije ne počivaju baš uvek na striktno moralnim razlozima. Pojam humanitarnog se pri razmatranju mora staviti u širi kontekst, pogotovo kada je u pitanju međunarodna politika,. Stoga ovaj pojam treba posmatrati u odnosu na političke interese i ciljeve u koje spadaju nacionalni, ekonomski, kulturni, strateški i drugi ciljevi. Često se dešava da subjekti koji preduzimaju ove intervencije to rade upravo radi ostvarenja svojih vitalnih nacionalnih ili korporativnih interesa, ili radi proširenja moći sopstvene države, što govori da one nisu vođene čisto moralnim interesima Sa druge strane stoje države koje imaju probleme i goruća pitanja koja ih potresaju i slabe ili samo zaokupljaju pažnju iznutra, pa ne žele da se bave spoljašnjim problemima aktuelnim u međunarodnoj zajednici. Stoga, one pokušavaju da svoje međunarodne obaveze svedu na minimum, kako bi bile u mogućnosti da veću pažnju i sredstva posvete rešavanju unutrašnjih pitanja.. Ovakvi krajnji ciljevi dovode u pitanje celokupan smisao delovanja na humanitarnom planu.