Kamata kao cena novca

KAMATA KAO CENA NOVCA

Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek sadržavalo u manjoj ili većij meri rizik, a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u finansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve više rizično, sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. Deregulacija finansijskih tržišta, globalizacija bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli su do smanjenja profitne marže, odnosno do manjeg prostora za ostvarenje profita. Otuda su dva esencijalna principa važna i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. Prvo, poslovanje banaka (komercijalnih, poslovnih) mora biti profitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne gubitke, obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za buduće nepredviđene događaje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoničare.
Drugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka želi da ima poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje poslovanje, da bi zaštitila depozitare. U najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu na neko buduće vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i finansijskih resursa radičita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti. To je i osnova razlike sadašnje i buduće potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja imovine u nekom budućem vremenskom periodu.

2. POJAM I FUNKCIJE KAMATE

Kamata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se placa iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni capital. Ona je uvek deo bruto profita i zato je uvek manja od njega. Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i odredjuje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata je cena za odricanje od likvidnsti; 2. Marks: kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove produktivne upotrebe; 3. Kejnzijanci: kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika; 4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih cena.
Najznacajnije f-je kamate su: faktor formiranja štednje, faktor racionalne upotrebe sredstava, faktor upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja finansijskog tržista, faktor efikasne alokacije sredstava, faktro monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor za funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele dohotka,
faktor za medjunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti novca i koriscenje kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike.
Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne i dugoročne kamatne stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni poslovi banaka, krediti centralne banke, medjunarodni krediti) postoje: realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je deo viška vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.