Karakteristike naučnog saznanja

Sociologija naučnog saznanja za predmet ima društvenu ulogu nauke, posebno povezanu sa “naučnim uticajima i efektima na društvo, kao i uticajima društvene strukture i procesa na naučnu aktivnost.”
Sociologija naučnog neznanja je komplementarna sociologiji naučnog saznanja. Sociologija saznanja se, sa druge strane, fokusira na proizvodnju nenaučnih ideja i društvenih konstrukcija.
Sociolog koji se bavi naučnim saznanjem ispituje razvoj naučnog polja i pokušava da pronađe tačke nepredviđene situacije ili interpretativne prilagodljivosti gde su prisutne nejasnoće. Takve varijacije mogu biti povezane sa nizom političkih, istorijskih, kulturnih ili ekonomskih faktora. Ključno je da disciplina ne promoviše relativizam ili da ospori naučni projekat; cilj istraživača je da objasni zbog čega jedno objašnjenje pre nego neko drugo pobeđuje zahvaljujući spoljnim društvenim i istorijskim ulovima.

Oblici saznanja u društvu

Velike razlike u poimanju stabilnosti odnosno promenljivosti sveta u kome živimo proističu iz različitih oblika saznanja na koje se oslanjamo u spoznaji sveta.
Izgrađeno mišljenje bi se moglo označiti kao ideološko.Na sličan način se može zavesti i zdravorazumsko mišljenje.Tačnost zdravorazumskih zaključaka nije sporna jer je zasnovana na iskustvu.Varljivost zdravorazumskog znanja dolazi do izražaja kada na osnovu iskustva pokušamo da predviđamo događaje u promenjenim okolnostima.
Postoje i drugi oblici saznanja koje ljudi koriste u spoznavanju sveta u kome žive i sebe u tom svetu a to su: dogmatski sistemi religijskog mišljenja, socijalna i moralna filozofija i različiti oblici magijskog mišljenja.