Strana 4
Karakteristike čeličnih kotlova su:
-
podesnost za visoke radne pritiske i visoke radne temperature
-
podesnost za velike i veoma velike kapacitete
-
trajna zaptivenost obzirom na izlaz grejnih gasova i u slučaju natpritiska
-
mogućnost popravke zavarivanjem
-
neznatna propuštanja koja brzo mogu da se otklone
Nedostaci su:
-
veći transportni troškovi za velike kompaktne jedinice
-
problem postavljanja naročito kod starih postrojenja
-
ne postoji mogućnost naknadnog povećanja kotla
Ostali materijali u izradi kotlova
Za pojedine konstrukcije kotla, pored liva i čelika, koristi se i aluminijum kao komponenta radnog
materijala. Ovo je važno naročito kod kondenzacionih kotlova, gasnih ili uljnih gde postoje veliki zahtevi
na strani grejnih gasova u odnosu na postojanost prema koroziji. Za to se pored aluminijuma, aluminijum-
silicijuma koriste pre svega plemeniti čelici u specijalnim legurama.
Kotlovi za čvrsta goriva
Uobičajeni kotlovi, manjeg i srednjeg kapaciteta zahtevaju znatno veći trošak zbog redovnog punjenja
gorivom, odstranjivanja pepela i šljake, kao i zbrinjavanje pepela. Drastično smanjenje kotlova za čvrsto
gorivo na tržištu nije zbog toga i niskih cena goriva već zbog udobnosti potpuno automatskih uljnih i
gasnih ložišta. Uz to dolaze i pooštreni zahtevi u pogledu emisije pa otuda i veći troškovi proizvodnje.
Konstrukcione karakteristike kotlova za čvrsto gorivo
Kotlovi za čvrsto gorivo (ugalj, koks, briket i drvo) sa kapacitetomdo oko 50kW se izrađuju najčešće kao
kotlovi sa progorevanjem. Uobičajeni naziv je kotao sa gornjim sagorevanjem. Gorivo koje se kroz vrata
odozgo ubacuje u šaht za punjenje/prostor za sagorevanje, pali se na žaru zaostalom na rešetci pri
blagovremenom dodavanju goriva. Grejni gasovi prostrujavaju kroz sve slojeve goriva odozdo prema gore
pretvarajući ih sve u žar. U toku progorevanja nastaju slojevi žara promenljive visine zbog čega se dobije
različit kapacitet ložišta i racličit sastav gasova sagorevanja.
Strana 5
Slika 1. Kotao za čvrsto gorivo
Mašine i uređaji
Pumpe
Za prinudno strujanje vode u pumpnom toplovodnom grejanju isključivo se koriste
cirkulacione pumpe. One su široko rasprostranjene radilice sa oko 5000 časova rada po
grejnom periodu. Glavni sastavni delovi su kućište sa spiralom i radno kolo na vratilu.
Pokreće ih elektromotor ili mala parna turbina.
Neki pojmovi:
Kapacitet
V – zapreminski protok koji pumpa potiskuje m
3
/s
Potisna visina H – energija koju pumpa prenosi na tečnost zavisno od mase tečnosti u napor
pumpe Nm/N = m
Visina usisnog pritiska H
H
– minimalna visina dotoka iznad pritiska zasićenja
Potisna snaga P – korisni kapacitet prenet na tečnost
Potrebna snaga
Snaga P koja je potrebna za pokretanje pumpi rezultira iz:
P
=
V × ∆ pt
η
V – količina vode u m
3
/s
η – stepen korisnosti pumpe
