Klimatske promene i održivi razvoj

Danas svi dobro znamo da se celokupno čovečanstvo našlo pred izazovima lokalnih i globalnih klimatskih i posledičnih prostornih, predeonih i pejzažnih promena.
Tako se već uveliko snosi odgovornost i trpe posledice globalnog zagrevanja sa kataklizmičnim nagoveštajima i pretnjama. Do toga nas je dovela dugotrajna institucionalna i pojedinačna (ne)briga, zatim nezajažljivi ekonomski apetiti poslovnih grupa i pojedinaca, (ne)kultura i drugi (ne)kontrolisani antropogeni interesi, a nikako racionalne potrebe. Njima je sve bilo i ostalo važnije od ekoloških mogućnosti i kapaciteta nosivosti Planete Zemlja, ili određenih delova Zemlje u odnosu na uticaj koji na nju vrši čovečanstvo. Međutim, zbog poznatog nesaglasja koje je karakterisalo Konferenciju Ujedinjenih nacija u Kopenhagenu decembra 2009. g. u vezi sa klimatskim promenama, čini se da čovečanstvo još nije svesno pretećih opasnosti.
Suočavajući se sa umnoženim i pretećim posledicama i narušenim kvalitetama životnosredinskog staništa moramo se priupitati, imamo li, i još koliko nam preostaje vremena za uspostavu održivog opstanka na Bogomdanom ovozemaljskom staništu? Ovo aktuelno pitanje je važnije od svih drugih pitanja. Tu se dakako radi o životnom pravu svih živih zajednica koje prethodi svim pravima i demokratskim slobodama. Naravno, to pravo na zdravu životnu sredinu predstavlja i najveću obavezu ljudskoj vrsti, jer je najodgovrnija za umnožavanje ekoloških problema, ali i za saniranje neodrživog stanja u koje je kroz višedecenijsku neodgovornost dovela ceo biodiverzitet.
U vezi s tim, predominantni profiterski interesi u proizvodnom, industrijskom i graditeljskom i urbanom razvoju tokom 21. veka, kao i neblagovremena kontrola ovih i drugih oblika ljudske pohlepe i štetnog dejstva na građenu i životnu sredinu, očito su poprimili zabrinjavajuće razmere na manje ili više resursno bogatim i posledično ugroženim lokalitetima.