Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke materijala

UVOD

Čovek je oduvek težio da stvori sebi i zajednici što bolje uslove života i obezbedi opstanak , a to je bilo moguće samo menjanjem i prilagođavanjem prirode gde rad ima vodeću ulogu . Proučavanjem rada započeto je još u antičko doba . Mislioci toga doba su u svojim spisima izvodili različite zaključke o njegovoj svrsishodnosti . Naučnici poput Dona Loka i Adama Smita ukazuju na značajne karakteristike rada . U 20. veku počinju da se zasnivaju mnoge posebne nauke o radu kao sto su sociologija rada, psihologija rada itd.
Definicija rada : Odnos u kom se čovek svesno spaja sa prirodom u nastojanju da i sam deluje ako ne kao prirodna sila a ono bar kao produžena ruka prirode ili kao sila nasuprot prirodi .
Ljudi uspostavljaju društvene odnose na bazi različitih radnih aktivnosti ; rad povezuje jednog čoveka sa drugim jer postoji mnogo poslova koje nije moguće obaviti sam .Rad je takođe uslovio potrebu za zajedničkim životom u društvenoj zajednici .
Rad je suštinska karakteristika čoveka jer se kroz svesnu, organizovanu delatnost prirodna materija preobraća u čovekovo delo.Rad ima fundamentalno društveno značenje za celokupnu egzistenciju svakog pojedinca i društva u celini – uslov bez koga se ne može.Ljudski rad predstavlja dakle bazičnu sferu egzistencije čovečanstva koja u krajnjoj instanci određuje sve ostale sfere društvenog života.Ljudski rad u kome se usredsređuje celokupni društveni i intelektualni progres najjasnije pokazuje u kojoj meri raste čovekova moć prema ostaloj prirodi.Ako se vidi samo ova strana čovekovog stvaranja, onda vidimo samo afirmaciju, potvrđivanje njegovih stvaralačkih moći.Rad je proces kroz koji on razrešava svoje situacije modifikujući prirodni svet prema svojim potrebama, menja i samog sebe pre svega u tom smislu što neprekidno povećava sopstvenu stvaralačku moć. Čovek je danas rukom dosegao svemir,a njegove ambicije idu još dalje .
Rad i stvaranje , pa i samo samo socijalno i psihičko biće čoveka su društveni proizvod.Zadovoljavajući svoju potrebu za stvaranjem, za radom čovek proizvodi dobra potrebna za egzistenciju društva.U društvenim odnosima tokom cele civilizacije rad kao područje ljudske satisfakcije pretvarao se u sferu prinude i nasilja.Čovekove potrebe za asocijacijom, za indentifikovanje, za korenima u sredini kojoj pripada, dobijaju sasvim nove karakteristike .

POJAM I SUŠTINA RADA

1. POJMOVNO ODREĐIVANjE RADA

Rad je odnos u kojem se čovek svesno spaja sa prirodom u nastojanju da i sam deluje ako ne kao prirodna sila, onda kao produžena ruka prirode ili kao sila nasuprot prirodi . Rad je osnovno obeležje društva i suštinsko svojstvo ličnosti. Svoju ljudsku vrstu covek stvara kroz rad, kao stvaranje materijalnih dobara za čovekovu egzistenciju.Čovekov rad je radom samo kroz zajedništvo sa drugim pojedincima,pa je rad društvena kategorija. Samo kroz rad covek osvaja prirodu i menja svoju poziciju prema njoj.Rad je i kriterijum društvenog vrednovanja pojedinca.Čovek se prilagođava i dokazuje u društvu svojim radom.Socijalne i individualne patalogije povezane su sa radom jer je rad materijalni i duhovni milje ljudskog otuđenja i razotuđenja.
Istorija društva za većinu sociologa je istorija razvojnih oblika rada. Društvo se legitimiše vrstom i karakterom rada sadržana u njemu. Primitivniji oblici i način rada podrazumevaju savremenije društvo. Rad je univerzalna mera vrednosti društva i čoveka.
Rad je svrsihodno čovekova delatnost razmene materije sa prirodom. Kao osnovna društvena pojava, rad je suštinsko određenje čoveka i njegova večita preokupacija.
U sociološkom smislu rad je društvena pojava koja se manifestuje:
1. kao međuljudski odnos prema radu i drugim pojedincima u procesu rada;
2. kao tip radne organizacije koja je institucionalni okvir obavljanja rada kao delatnost;
3. kao brojne društvene profesije proizasšle iz podele rada;
4. kao odnos između rada kao osnovne društvene delatnosti i svih ostalih društvenih delatnosti.
Sveobuhvatno sociološko određenje rada predmet je sociologije rada. Definicije rada i rezultati sociologa rada, ukazali su da je rad kompleksna društvena kategorija, što otežava formulisanje cele definicije. Međutim, detaljno su analizirali neke delove i moment rada:
1. savlađivanje teskoća ili napora da bi se zadovoljile potrebe nečije;
2. trud osobe za čije izvršenje dela je ta osoba zadužena;
3. kvalifikacija ili realnost rada;
4. proizvodnja dobara;
5. preobražaj prirode i čoveka u radnom procesu.
Kao društvena pojava, rad je determinant drugih društvenih pojava. Dominantan uticaj rada na druge društvene pojave ogleda se u tome što:
1. sve druge ljudske delatnosti su omogućene radom;
2. sve druge ljudske osobine proizilaze iz rada;
3. razvijanjem ljudskih osobina u drugim pojavama razvija se sposobnost za rad
4. tako razvijene osobine deluju kao faktor rada.
Rad se može odrediti i kao upotreba radne snage. Proces rada, kroz koji čovek razvija i usavršava svoje potencijale je celina koju sačinjava sam rad kao svrsishodna delatnost, sredstva kojima se deluje i predmeti na koje rad deluje. Završni izraz zajedničkog delovanja sva tri elementa procesa rada je proizvod. Kako se nad svakim od tri elemenata procesa rada formiraju određeni društveni odnosi, sam proizvod je koncentracija društvenih odnosa u vezi sa radom. Pošto je rad osnovna i deterministična društvena pojava, tako se i društveni odnosi koji se formiraju radom, dominantni odnosi i dele se na :

• tehnološko – tehničke: spoj radne snage sa sredstvima za rad;
• društveno – tehničke: izraz svojinskih odnosa;
• ideološko – političke: izraz subjektivnih snaga jednog društva.