1 |
P a g e
UVOD
Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni
odnos.O s n o v n e o b a v e z e i z r a d n o g o d n o s a s u d a j e p o s l o d a v a c o b a v e z a n
r a d n i k u d a t i posao te mu za obavljeni rad isplatiti platu, a radnik je obavezan prema
uputstvimaposlodavca datim u skladu sa vrstom rada, samostalno obavljati preuzeti
posao.Poslodavac ima pravo bliže odrediti mesto i način obavljanja rada,
poštujući pritomprava i dostojanstvo radnika. Takođe, poslodavac je dužan osigurati
radniku usloveza siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.
U radnom odnosu poslodavac i radnik dužni su se pridržavati odredbi Zakona
oradu, drugih zakona, međunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora
ipravilnika u vezi s radnim odnosom. Pre stupanja radnika na rad, poslodavac
mum o r a o m o g u ć i t i d a s e u p o z n a s p r o p i s i m a o r a d n i m o d n o s i m a t e
g a j e d u ž a n upoznati s organizacijom rada i zaštitom na radu.
Na sklapanje, valjanost, prestanak ili drugo pitanje u svezi s ugovorom o radu
kojen i j e u r e đ e n o Z a k o n o m o r a d u , i l i d r u g i m z a k o n o m , p r i m e n j u j u s e o p š
t i p r o p i s i o b v e z n o g a p r a v a . U g o v o r o m o r a d u , p r a v i l n i k o m o r a d u i
k o l e k t i v n i m u g o v o r o m m o g u s e u g o v o r i t i u s l o v i r a d a k o j i s u z a r a d n i k a
p o v o l j n i j i o d u s l o v a o d r e đ e n i h Zakonom o radu. Nepovoljniji uslovi mogu se
ugovoriti samo kolektivnim ugovorom isamo ako za to izričito ovlašćenje daje Zakon
o radu ili drugi zakon. Ako je nekopravo različito rešeno ugovorom o radu, kolektivnim
ugovorom, pravilnikom o radu ilizakonom, primjenjuje se za radnika najpovoljnije
pravo, ako zakonom nije drukčije riješeno.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zaključuje u pismenom obliku, prepočetka
rada. Zakonom je propisan i sadržaj ugovora o radu. Ugovor mora da sadrži:o d r e d b e o
d a n u p o č e t k a r a d a , z a r a d i , u s l o v i m a r a d a , r a d n o m m e s t u z a k o j e
s e z a s n i v a r a d n i o d n o s , m o g u ć n o s t i r a s p o r e đ i v a n j a n a d r u g o r a d n o m e s t o
u t o k u trajanja radnog odnosa i o drugim pitanjima, obavezama i odgovornostima na radu iu
v e z i s a r a d o m . Z a p o s l e n i o s t v a r u j u p r a v a , o b a v e z e i o d g o v o r n o s t i i z
r a d n o g odnosa danom početka rada.
O s n o v n a p r a v a i z r a d o g o d n o s a s u s l e d e ć a : p r a v o
n a o d g o v a r a j u ć u zaradu,materijalno obezbeđenje za vreme privremene n
ezaposlenosti, zaštitu naradu, zdravstvenu zaštitu i druga prava u slučaju bolesti,
smanjenja ili gubitka radnesposobnosti i starosti, kao i prava na druge oblike zaštite
u skladu sa zakonom ikolektivnim ugovorom. Pored toga, zaposlena žena ima pravo na
posebnu zaštitu naradu za vreme trudnoće, porođaja i materinstva, a zaposleni mlađi
od 18 godina izaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu na radu. Zaposleni i
Poslodavac
sus a g l a s n i d a s e n a s v a p r a v a , o b a v e z e i o d g o v o r n o s t i k o j a n i s u u t v r đ e n a
o v i m ugovorom primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
2 |
P a g e
1. Nastanak kolektivnnih ugovora
Početni period razvoja kapitalizma karakteriše velika ponuda i neorganizovanost radne snage
zbog čega su kapitalisti bili u mogućnosti da sami određuju uslove rada i visinu
najamnine.Zbog toga je najamnina bila na niskom nivou.Međutim,sa razvojem kapitalizma
jača i radnički pokret,povećava se kvalifikacioni i obrazovni nivo radničke klase,raste njihova
svijest i sl.što dovodi do organizovanja radničke klase u radničke organizacije pre svega,u
radničke sindikate radi zaštite prava radnika.Oni se koriste svim sredstvima legalne borbe u
okviru kapitalizma(pre svega obustave rada, štrajkovi,protesti,sprečavanje
saobraćaja,uništavanje robe) radi poboljšanja svog materijalnog I društvenog položaja.
Radnički sindikati već duži vremenski period,a naročito u savremenim uslovima,imaju
veoma značajnu ulogu pri utvrđivanju visine najamnine i poboljšanja uslova rada radnika
(nedeljni i godišnji odmor, dužina radnog dana,higijensko-tehnička zaštita na radu ).Pojava
radničkih sindikata ima svoju predistoriju.Radnici su postepeno došli do saznanja da u broju
leži snaga.Otuda su se prvo počeli sastajati u kafanama,crkvama da bi se dogovarali o
preduzimanju zajedničkih akcija.U početku su to bile humanitarne akcije
(zabave,diskusije,pomoć članovima porodice u slučaju smrti,dobrovoljno davanje
krvi,materijalna pomoć ugroženima itd.) da bi se kasnije ta radnička društva bavila pitanjem
obrazovanja radnika,visine najamnine,uslova rada i sl.Nasuprot radnicima poslodavci su
tražili primenu zakonskih propisa koji su predviđali kazne za radničke zavere i grupne
akcije.Docnije su počeli da uzimaju u službu naoružane ljude da se bore protiv radničkih
sindikata.
Iz navedenih radničkih okupljanja nastali su sindikati kao organizacije radničke klase koje se
počinju organizovano boriti za prava radnika:više najamnine,kraće radno vreme,duže
odmore,bolje uslove rada,socijalna davanja:penzije i zdravstveno osiguranje,demokratska
prava radnika itd.Pored toga,radnički sindikati se bave i čisto društvenim
funkcijama:dobrovoljni prilozi,dobrovoljno davanje krvi,neke zajedničke akcije(komunalne I
sl.).Bila je,međutim,potrebna duga i uporna borba radnika i jačanje radničkog pokreta da bi
radnički sindikati stekli odgovarajuću poziciju u kapitalističkom društvu.Ta borba je trajala
preko 200 god. da bi tek nakon velike ekonomske krize (1929-1933) i Drugog svetskog rata
radnički sindikati nesmetano stupili na scenu kapitalističkog društva.
Osnovnu preokupaciju sindikata činila je borba za bolji ekonomski položaj radničke klase,a
prije svega borba za povećanje najamnine.
Zato sindikat vodi organizovanu borbu sa poslodavcima (kapitalisička klasa) radi utvrđivanja
visine najamnine.To se vrši putem kolektivnog pregovaranja i potpisivanjem
kolektivnih
ugovora o radu
.Pošto se ekonomska nadmoć poslodavca ne susreće sa pojedinačnim
radnikom kome može lako diktirati uslove rada,nego sa organizovanim radničkim
sindikatom,to se umesto pojedinačkog ugovora o radu,pristupa kolektivnom regulisanju
radnih odnosa putem kolektivnog pregovaranja o radu i zaključivanju
kolektivnih ugovora o
radu
.To se vrši putem potpisivanja sporazuma.
4 |
P a g e
1.1. Uloga kolektivnih ugovora
Kolektivni ugovor je opšti okvir kojim se uređuju sva pitanja vezana za radne
odnose.Ekonomski sistem može efikasno da funkcioniše samo ako preduzeća kao privredni
subjekti koji ga čine u svom ponašanju teže da ostvare što veću dobit i akumulaciju i ako
postoji približna ravnoteža između ovog interesa,na jednoj strani,i interesa zaposlenih da
ostvaruju što veći lični dohodak(zarade),na drugoj strani.Određivanje najniže cene rada i
drugih izdataka koji predstavljaju poslovanje-daje osnovne elemente da se odredi koja je
delatnost i poslovanje uspešna,a koja stvara gubitke,koje može opstati i razvijati se,a koje se
moraju gasiti i nestajati.Ova i druga pitanja vezana za oblast raspodele,prava zaposlenih i
poslodavaca rugulišu se
kolektivnim ugovorom
.
Suština ovih ugovora je:regulisanje globalnih odnosa raspodele (granski,prema
delatnostima),zaštita životnog standarda zaposlenih,regulisanje obaveza i odgovornosti
zaposlenih i poslodavaca.Kolektivni ugovori imaju značaj zakonske regulative.Kolektivni
ugovor zaključuje se između strukovne sindikalne organizacije i poslodavca.Ugovorom se
regulišu:radno vreme,zarade,postupak prijema na posao i otkazi kao i osnovni uslovi rada.
Ugovor obavezuje sve zaposlene koji pripadaju sindikalnoj organizaciji koja je potpisnik
ugovora,pa čak i ona lica koja stupe u radni odnos posle potpisivanja kolektivnog
ugovora.Kolektivni ugovor predstavlja ugovor o pravima i obavezama radnika i poslodavaca s
tim što ga ne potpisuje pojedinačno svaki zaposleni već ga u ime radnika potpisuje njihova
strukovna sindikalna organizacija.
2
Osnovna pitanja koja se uređuju kolektivnim ugovorom o radu su:
-cijena rada i zarada
-dio zarade iz dobiti
-ostala primanja(regres za godišnji odmor,otpremnina prilikom odlaska radnika u
penziju,pomoć,solidarni fond sindikata,naknade troškova prevoza,dnevnice za službena
putovanja)
-naknada za inovacije,racionalizacije i druge oblike stvaralaštva
-raspoređivanje radnika na rad
-pripravnički staž,i stručno usavršavanje
-odmori i odsustva sa rada
-zaštita radnika na radu
-disciplinska i materijalna odgovornost
2
Rajko Unčanin,Poslovna ekonomija,Beograd 2006
