Korporativna drustvena odgovornost u funkciji pozicioniranja strategiskog menadzmenta

Abstrakt
Korporativna društvena odgovornost je u savremenoj poslovnoj praksi često korišćen koncept, s obzirom na to da kompanije u značajnoj meri snose odgovornost za dešavanja i aktivnosti od šireg društvenog značaja. U nastojanju da doprinesu rešavanju problema društvene zajednice u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost, kompanije sprovode različite korporativne društvene inicijative. Kako bi što uspešnije koristile mnogobrojne prednosti negovanja društveno odgovornog ponašanja, kompanije moraju da afirmišu svoje ideje i osećanja brige za probleme drugih i promovišu sve aktivnosti na njihovom rešavanju.
Izuzetno je važno da obezbede potpunu transparentnost svoje posvećenosti širim društvenim interesima, pa je u tom cilju vrlo pogodno intenzivnije korišćenje web sajtova. Ova promotivna uloga web sajta omogućava prezentaciju relevantnih informacija o sprovedenim društvenim akcijama, a pogodna je i za pružanje korisnih obaveštenja o svim drugim oblicima promovisanja društvenog angažovanja kompanija.
Korporativni sektor i trans-nacionalne korporacije imaju ogromnu moć u savremenom globalnom poslovnom okruženju.
Multinacionalne kompanije u svom delovanju posvećuju sve značajnu pažnju javnosti, kako u smislu eksterne javnosti (odnosi sa vladom i užim zajednicama, finansijerima, novinarima, konkurencijom, potrošačima i političarima), tako i interne javnosti (odnosi prema zaposlenima i njihovim porodicama, akcionarima, stalnim dobavljačima, prodajnim agentima, agencijama, stalnim konsultantima i potencijalnim zaposlenima). Naime, pritisak organizovane javnosti, sve češće i sve uspešnije primorava trans-nacionalne kompanije da odgovornije posluju u odnosima sa lokalnom zajednicom i društvom u celini, da se zaštitnički ponašaju prema prirodi, kao i da se humanije i nediskriminatorski odnose prema sopstvenim zaposlenim.
U tom kontekstu, u ovom radu pažnja se posvećuje korporativnoj društvenoj odgovornosti, kao odgovoru onih ekonomskih aktera koji veruju da su za svoj profit, odgovorni svim zainteresovanim stranama na koje se profit na bilo koji način odražava. Centralna tema ovog rada jeste analiza posvećenosti preduzeća u Srbiji društvenoj odgovornosti u uslovima svetske krize. Dotaći ćemo se korporativne odgovornosti kako u smislu povećanja kvaliteta života zaposlenih u kompanijama i njihovih porodica, tako i društvenog razvoja lokalne zajednice i nacionalne ekonomije.

Materijal i metod rada
U radu smo na primerima pojedinih preduzeća, analizirali njihovu posvećenost društvenoj odgovornosti u uslovima svetske krize. Posebno smo obratili pažnju na korporativnu odgovornost kompanija na aspekt povećanja kvaliteta života zaposlenih u kompanijama i njihovih porodica. Velika pažnja je posvećena uticaju i udelu korporacija na društveni razvoj lokalne zajednice i razvoju nacionalne ekonomije kao krajnjem i jednom od najvažnijih ciljeva ekonomije uopšte. Poznata je sintagma: Jaka ekonomija-jaka država; jaka država-jaka privreda; jaka privreda-jake kompanije i preduzeća; stabilna politička i ekonomska situacija; veća strana ulaganja i dalji ukupni prosperitet zemlje.
I dalje su naše kompanije i korporacije okosnica ekonomskog razvoja svih gradova u našoj Republici Srbiji, pa je neophodno njihovo organizovanje po svim principima savremenog organizovanja velikih kompanija u svetu. Ovde na prvom mestu mislimo na velike kompanije kao što su RTB-Rudnik i Topionica Bakra u Boru i Majdanpeku, Železara Smederevo, Fabrika oružja i municije Namenska u Čačku i Užicu, Prva Petoletka u Trsteniku, Prerada lima i bakra u Sevojnu, Simpo u Vranju, Zdravlje-Aktavis u Leskovcu, Naftagas u Novom Sadu, NIS-Naftna Industrija, Telekom i druge, veće i manje, domaće ili mešovite kompanije i preduzeća.
Osnovni kriterijum upravljanja korporacijskim preduzećima u njihovom sastavu je upravljanje posredstvom većinskog vlasništva nad deonicama tih preduzeća. Velike korporacije, s obzirom na složenost svoje strukture, pristupaju procesima divizionalizacije organizacijske strukture i decentralizacije rukovođenja, te formiranju relativno autonomnih jedinica po delatnostima, profitnim centrima i strateškim poslovnim jedinicama, kako bi izbegli njihovu veliku tromost i podsticali prilagođavanje zahtevima okoline u kojoj deluju.
Područje korporativnog upravljanja ovih preduzeća obuhvata korporativni pravni okvir i praksu donošenja odluka u nadzornim odborima i upravama korporacija, razne aspekte korporativnih finansija, zakona koji regulišu poslovanje vrednosnim papirima, stečajne zakone, zakone koji regulišu poslovanje finansijskih institucija,odnose sa zaposlenima, ugovorno pravo i teoriju, vlasnička prava, kompenzacijske sastave i sastave internog informisanja i kontrole.