Korupcija u privredi Srbije

U V O D

Korupcija se smatra patološkom pojavom, nemoralnom i štetnom po društvenu zajednicu. Obično se kaže da je korupcija stara koliko i organizovano ljudsko društvo. Osim toga, korupcija se smatra univerzalnom pojavom, jer je prisutna u svim državama i u svim sistemima, a sve države vode borbu za njeno suzbijanje, sa manje ili više uspeha.Ekonomske štete od korupcije su ogromne, pa Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije preduzimaju raznovrsne mere za borbu protiv korupcije.Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna usvim sferama društvenog života, nego je i veoma raširena,zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije.
Korupcija, odnosno praksa podmićivanja, stara je koliko i država. Stoga je i borba za njeno suzbijawe isto toliko stara. Uporedo s razvojem privredne aktivnosti, mešanjem države u privredu i birokratizovanjem društva, korupcija je dobijala na intenzitetu. Samim tim, postala je jedan od značajnih problema savremenog sveta. Takođe je poznato da su još stari Atinjani bili suočeni s ovom društvenom pojavom. Zato su imali skup pravila stvorenih za njeno suzbijanje. Termin korupcija Makijaveli preuzima od Polibija i on je označavao „kvalitet kvarenja vlasti”. U Engleskoj je pojam korupcije u osamnaestom veku, pored kvarenja vlasti, identifikovan i s podmićivanjem. Pod korupcijom, danas, najčešće podrazumevamo nezakonito korišćenje društvenog položaja i moći radi sopstvene koristi. Zabrinutost da se zbog prekomerne moći države izbori ne svedu na podmićivanje i korupciju deli još Dejvid Hjum. Istovremeno, Monteskije smatra da je svaka vlast sklona zloupotrebi, te se zato mora ograničiti drugom vlašću.
1. Pojmovno određenje

Korupcija je kompleksna pojava. Njenih potencijalnih nosilaca je mnogo, različitih praksi još i više.Da bismo je razumeli, krenućemo od korena same reči. Prema Rečniku stranih reči i izraza (Vujaklija), odrednica „korupcija” dolazi od latinske reči corruptio, koja se prevodi, redom, kao: „pokvarenost, podmićivanje, potkupljenje, podmićenje; kvarenje, ukvarivanje ,krivotvorenje”.
Nemanja Nenadić je svojevremeno našao kako je corruptio zapravo složenica, „u kojoj prvi deo (cor) ukazuje na sporazum, a drugi deo dolazi od glagola rompere sa značenjem ’slomiti, prekršiti, poremetiti’.
Šire gledano, korupcija bi dakle bila zavera da se poremeti neki poredak” (Nenadić i drugi 2010: 1).
Ne postoji definicija korupcije koja je opšte prihvaćena. U najširem smislu, korupcija podrazumeva svako kvarenje, odnosno odstupanje od utvrđenih pravila i normi. U užem smislu, ona podrazumeva da nosilac javne funkcije zloupotrebljava poverena javna ovlašćenja radi sticanja određene koristi, kako materijalne (npr. novac), tako i nematerijalne (npr. neke usluge). U radu koristimo oba određenja pojma korupcije.
Najjednostavnija praksa u korupciji jeste podmićivanje. Najlakše ga je otkriti. Dovoljno je, na primer, označiti novčanice kojima isplaćujemo korumpiranu osobu. Stoga, kako se približavamo višim nivoima odlučivanja, mehanizmi korupcije postaju složeniji. Korist prestaje biti samo finansijska.
Na ovim nivoima novac više nije nužno u igri, već se trguje uticajem, vlasništvom nad kakvim dobrima, obećava „usluga za uslugu” ili privilegovani tretman. Sve ovo čini se kako bi bila donesena odluka ili preduzeta mera koji ide u korist onoga ko inicira korupciju. Otuda u našem razumevanju, svako neopravdano trošenje, „nameštanje” tendera i favorizovanje ponuđača, isključivanje postojećih kontrolnih mehanizama, ali i kritičke javnosti (medija i organizacija civilnog društva, pre svih)može ukazivati na korupciju. Kada se sve navedeno čini uz pozivanje na zaštitu bezbednosnih interesa zemlje, na tragu smo korupciji u sektoru bezbednosti.