Odlomak

 

Uvod

Makroekonomija kao zasebna ekonomska nauka ima veliki opseg izucavanja.Kako ekonomskih, tako i neekonomskih, svih eksternih i internih faktora kiji imaju uticaj na ekonomsku stabilnost privrede, a samim tim podsticu adekvatno funkcionisanje privrede automatski se povecava stabilnost i same drzave sa svim njenim elementima. Za normalno funkcionisanje svega u drzavi potrebno je da drzava cvrsto i stabilno stoji na svojim nogama, a to su dobro vodjena ekonomska politika i jaka privreda.
Problem nezaposlenosti, inflacije i kretanje najamnina samo su jedni od mnogobrojnih za cije je sprecavanje ili prevenciju zaduzena makroekonomija i makroekonomska politika drzave.
Ovaj rad ce podrobno objasniti i obraditi probleme na temu ”Kretanje najamnine, inflacije i (ne) zaposlenosti.”

Inflacija

Inflacija predstavlja prosto rast opsteg nivoa cena. Drugim recima inflacija predstavlja taku vrstu monetarne pojave, kod koje dolazi do pojave vece kolicine papirnog novca u prometu nego sto je potrebno, dolazi do smanjena vrednosti novca, a povecanja cena robe. Inflacija dovodi do poremecaja ekonomskih tokova i ometa rast i razvoj.
Inflacija moze biti jednokratna pojava. Primer jednokratne inflacije je nastanak ”Prvog naftnog soka” 1973 godine kada je cena sirove nafte cetvorostruko poskupela. Mnoge zemlje nisu mogle brzo da se prilagode ovako brzom i enornom skoku cena nafte i usle su u zonu visoke inflacije. Treba napomenuti da se 1979 godine desio i ”drugi naftni sok” sa ponovnim porastom vec visokih cena nafte. No njega su mnoge zemlje lakse podnele nego prvi iz 1973 godine. Medjutim naspram jednokratne ( okrutne ) inflacije imamo i zemlje sa hronicnom inflacijom u kojima ovakva vrsta spoljnih sokova pogorsava i inace lose stanje na trzistu koje je nastalo iz sasvim drugih razloga. U zemljama sa hronicnom inflacijom spada i nasa.
Dalje prema stepenu porasta cena na godisnjem nivou razlikujemo nisku, umernu, visoku i hiper inflaciju.
Kod niskih inflacija godisnji porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerene inflacije ima gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni broj. Umerena inflacija je tamo gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni broj , ali se na godisnjem nivou akomulira inflacija od 100 odsto porasta cena. Ima i onih visokih inflacija kod kojih mesecni porast cena prelazi jednocifreni broj i gde ukupni godisnji rast cena prelazi 100 odsto. U estremnim slucajevima gde mesecna stopa inflacije prelazi 50 odsto kazemo da imamo hiper inflaciju. Nasa zemlja je u kratkom vremenskom razdoblju dozivela 2 hiper inflacije. Prvi put je to bilo u decembru 1989 kada je strogo posmatrano, hiper inflacija trajala samo 1 mesec. Drugi put je zemlja usla u hiper inflaciju u februaru 1992 i u njoj se nalazila citava 24 meseca sve do 24 januara 1994 godine. Tada je postinuta druga najveca na svetu hiper inflacija gde je u poslednjem mesecu rast cena iznosio 313 miliona odsto. Rekli smo da je inlacija u SCG tip hronicne inflacije u poslednih 15 god stalno smo imali visoke godisnje stope rasta cena. Sigurno je da su na inflaciju uticali spoljni skokovi: naftni udari duznicka kriza i raspad zemlje. No i bez tih spoljnih uticaja na agregatnu ponudu mora da je postojao neki unutrasnji proces koji je generisao hronicnu inflaciju.U suprotnom ne bi postojao neprekidan rast cena.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Jedan komentar na “Kretanje najamnine, inflacija i (ne) zaposlenost”

lidija777 says:

vRLO DOBRO.

Komentari

Click to access the login or register cheese