Kretanje vrednosti akcija kompanija Galenika a.d. Zemun i Genera a.d. Rakov Potok

UVOD

Proces potpune ekonomske tranzicije podrazmeva korenite promene institucija, normativnog regulisanja, ali i najdublje promene svesti, načina razmišljanja i odlučivanja. A za to je neophodno znanje. Potpuno drugačije znanje od onog u prošlosti. I pošto je berza jedan od stubova finansijskog sistema u razvijenim tržišnim ekonomijama, kao logična posledica se pojavila potreba da se u obrazovanju budućih ekonomista posebna pažnja posveti ovoj instituciji. Zbog toga u svetu postoje smerovi koji izučavaju samo berzu i njeno poslovanje.
Berze, kao institucije u kojima ovlašćena lica obavljaju trgovinu određenim materijalom, na utvrđenom mestu i po usvojenim pravilima, osnovane su u drugoj polovini XV veka. Pre toga trgovalo se na vašarima i sajmovima. Prvo su nastale robne berze a tek kasnije, razvojem hartija od vrednosti, i efektne berze.
Mi ćemo u ovom radu pokušati objasniti kretanje vrednosti akcija farmaceutskih kompanija Galenika a.d. Zemun koja posluje na beogradskoj berzi, kao i Genera a.d. Rakov Potok koja posluje na zagrebačkoj berzi. Pored toga, biće reči i o berzama na kojim posluju ove dve farmaceutske kompanije, kad su nastale i kako su se razvijale. I na samom kraju biće izvršeno poređenje berzanskih indeksa posmatranih kompanija.
 

BEOGRADSKA BERZA A.D. BEOGRAD

Beogradska berza a.d. je mešovita berza sa sedištem u Omladinskih brigada 1, u Beogradu. Uspostavljena je kao akcionarsko društvo, čiji su osnivači bili tadašnja Savezna Republika Jugoslavija, Republika Srbija i pedesetak banaka i osiguravajućih društava.

Prvobitno je osnovana još 21. novembra 1894. godine, ali su prve transakcije obavljene tek u januaru 1895. godine. Pripreme za otvaranje Beogradske berze trajale su dugo. Na ovoj berzi trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama i robom. Bila je to prva berza u jugoslovenskim krajevima. Poslovi su se sklapali i promptno i terminski.
Do Prvog svetskog rata poslovanje je bilo dosta slabo. Trgovalo se gotovo isključivo stranim novcem. Na berzi su se početkom XX veka kotirale akcije, ali je promet akcija bio skroman, pošto je finansijski kapital bio slabo razvijen u tadašnjoj Srbiji. Nešto se življe trgovalo državnim obveznicama, kao sigurnijim vrednosnim hartijama.
Berza je imala prekid u radu u periodu od 1914. do 1919. godine. Poslovanje berze obnovljeno je posle Prvog svetskog rata. Beogradska berza je i dalje najviše poslovala sa devizama i, tokom tridesetih godina, sa klirinškim doznakama, a nešto manje državnim obveznicama, za koje je bila najvažniji centar u Kraljevini Jugoslaviji.
U periodu između dva svetska rata, izrasla je u snažan finansijski centar u ovom delu Evrope. Posle Prvog svetskog rata otvorene su u organizaciji stranih uvoznika još dve robne berze za poljoprivredne proizvode: u Novom Sadu (1921) i Somboru (1925), od kojih je novosadska bila daleko značajnija sa prometom od oko 20 hiljada vagona godišnje. Posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkog poretka ugašene su beogradska i somborska berza, dok je novosadska nastavila sa radom po znatno izmenjenim pravilima. Poslednje transakcije zaključene su u aprilu 1941. godine. Formalna Beogradska berza prestaje sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija.
Ponovo je osnovana 1989. godine, u vreme početka privrednih reformi, prvobitno kao Jugoslovensko tržište kapitala, osnivanjem od strane najvećih jugoslovenskih banaka. Jugoslovensko tržište kapitala 1992. menja ime u Beogradsku berzu nastavljajući tradiciju nekadašnje. Njen rad tokom devedesetih godina bio je ograničen na kratkoročne pozajmice novca, kratkoročne dužničke instrumente preduzeća (obveznice i sl.). Akcijama se nije trgovalo, kao ni robom i devizama. Tek je po promenama modela privatizacije iz 2001. godine počela trgovina, i to prvenstveno akcijama preduzeća koja su privatizovana po zakonu o privatizaciji iz 1997. godine. Ipak, tokom sledećih godina promet akcija preko Beogradske berze nije bio velik, jer se veći deo prometa obavlja vanberzanskim putem, uglavnom kroz preuzimanje firmi.