2
УВОД
Берза као специфичан облик тржиста датира још из времена када су се људи
окупљали на пијацама, трговима, сајмовима, пазарима (базарима), вашарима и другим
местима, а све у циљу обављања трговине са различитим облицима робе. Многе државе и
народи су доживљавали снажан привредни развој и успон управо услед развоја трговине.
Једна од иновација коју су увели трговци тог доба, а која се касније испоставила као
посебно значајна за развој берзи, јесте доношење узорака и мустри уместо робе. Први
узорци са којима се трговало односили су се на: луковице лала (тулипана), пасуљ, суве
шљиве, меснату сланину и сл. На бази разгледања узорака и мустри, почели су да
закључују различите врсте послова, а испорука би слиједила касније, након уговарања
послова.
Назив берза се везује за једну фламанску породицу која је живела у белгијском
граду Брижу и која се скраћено презивала ван дер Беурсе. На улазу у њихову кућу налазио
се натпис – Hotel des Beursen и породични грб на коме су се налазиле три вреће са новцем
исклесане на зиду. Кесе са новцем се на енглеском кажу – пурсес, на латинском бурсе,
тако да је тај термин остао синоним за места окупљања трговаца.
Прве организоване берзе, са редовним састанцима јављају се у XВ веку. Сматра се
да је прва берза основана у белгијском граду Анверсу 1460. године. Робне берзе у Паризу
и Лондону су основане 1563. године, а у Њујорку 1796. године, да би се иста 1817. године
преселила у зграду Wall Street 40.
У овом матурском раду говорићемо о берзама. Први дио рада односиће се на
поријекло берзе, други дио на појам берзе. У трећем дијелу биће обрађени принципи
настанка и рада берзе гдје ће као посебне цјелине бити обрађани: оснивање берзе,
организација берзе, дјелатност берзе, врсте берзанских послова и принципи трговања на
берзи.
4
2. Појам берзе
Берза је специјализована институција тржишта капитала. То је, узимајући у обзир
опште одреднице тржишта, један организиран процес, прво и најважније, секундарно
тржиште на основу хартија од вриједности, па је као такво битан фактор савременог
финансијског пословања, односно процеса секјуритизације. На том организираном
простору, аукцијском тржишту, сталном мјесту, и у тачно одређено вријеме, уз јачу или
слабију контролу државе, врши се брза продаја и куповина од стране чланова берзе, а у
име купаца и продаваца, према одређеним правилима, гдје се цијене мијењају према
законима понуде и потражње, односно од обима хартија од вриједности који се траже и
нуде.
2
Основне одреднице- дефиниције берзе:
а)
Организовано тржиште хартија од вриједности са снажнијом или слабијом
контролом државе;
б)
Стално мјесто, гдје се у тачно одређено вријеме, сусрећу купци и продавци хартија
од вриједности ради трговине;
ц)
Трговина хартија од вриједности одвија се по правилима берзе, брзом аукцијом;
д)
Цијене се формирају по законима понуде и потражње;
Због брзине у обављању послова на берзама, реалност у формирању цијене и
курсева, величине капацитета тржишта и концентрације великих купаца и продаваца,
обима и трансакција, лакоће у обављању трансакција, веома често се истиче да су берзе
„тржишта над тржиштима“.
Специјализована, организована институција, берза, заснована је на сљедећа три концепта:
•
Личног повјерења
•
Регулације чланства
•
Објављивања информација
Још од почетка пословања с хартијама од вриједности постоји и развијало се лично
повјерење између клијента и брокера који трансакције проводи на основу контакта, писане
потврде добија касније.
Сва стриктна правила у вези с пословањем берзе прате органи берзе, берзанска
администрација и независни аудитори. Све информације о извршеним трансакцијама на
2
Феризовић,М. (2011).
Раумјевање финансијских тржишта
, Бихаћ: Графичар, стр. 171
5
берзи и ажурни подаци о активностима предузећа чије хартије од вриједности котирају на
берзи требају се публицирати и бити доступни инвеститорима, посредницима, свим
заинтересираним.
На траспарентност, једном важном обиљежју овог организованог тржишта, управо
инсистирају мали инвеститори и то је њихова преокупација, јер не желе бити преварени.
Друго важно обиљежје операција берзи која је заправо преокупација великих инвеститора,
јест ликвидност овог тржишта којег карактеришу честе продаје, мале разлике између
понуђене и тражене цијене, та мале флуктације цијена од трансакције до трансакције.
Ликвидност овог тржишта мјери се са:
•
Еластичношћу која детерминира брзином повратка ка равнотежи;
•
Дубином која је детерминирана обимом трансакција, односно промета хартија од
вриједности које ово тржиште мора апсорбирати без изазивања промјена куповина или
продајне цијене; обим промета хартија од вриједности зависи од стабилности понуде,
стабилности самих хартија од вриједности, али и висине берзанских трошкова;
•
Малом разликом, ускошћу која је одређена величином марже.
Имаоци и корисници капитала покрећу оперативну и институционалну структуру
овог тржишта вођени разноврсним и различитим мотивима.
На организованом тржишту берзи, користећи механизам секундарног тржишта,
имаоци корисници капитала желе да остваре своја очекивања, своје мотиве, од којих су
најважнији:
3
•
Економски: настојање да се овим трансакцијама оствари што већа зарада
уважавајући, свакако, и фацтор ризика код појединих улагања;
•
Ликвидносни: сматра се да има принудни карактер, јер се продајом ефеката
прибављају потребна новчана средства за одржавање ликвидности
•
Шпекулативни: жеља за остваривањем зарада на основу разлике у цијени ефеката;
Берза треба, по очекивању учесника, а у првом реду инвеститора, бити тако
организирана, као једно створено мјесто с одређеним механизмима, да на најбољи начин
оствари своје три основне функције:
•
Омогућујући судјеловање инвестирора о успјеху или пропасти предузећа на начин
да усмјеравањем своје штедње у куповини власништва стичу право и могућност
3
Вуњак, Н., Ковачевић, Љ. (2003).
Финансијско тржиште, берзе и брокери- савремени финансијски
трендови
, Суботица: Милен а.д. Суботица, стр. 233
7
•
Државни надзор;
•
Техничка обрада тржишта;
•
Редовно штампање службеног курсног курсног листа
3. Принцип настанка и рада берзе
Начин настанка берзе много говори о овој трговинској институцији, о
законитостима по којима дјелује и нужностима њеног развитка. Ако би требало једном
ријечју одредити особину која обељежава настанак сваке берзе, онда би тешко било
пронаћи неку која више одговара од спонтаности. Она обељежава рађање прве берзе у
савременом смислу ријечи, у доба фламанске ренесансе, а и све које су наредна два-три
вијека настале. Појам спонтаност, значи да се берза као институција, у свој сложености и
разуђености, није могла појавити као производ унапријед испланиране акције, зато што би
неко увидио да је баш она потребна, или да баш она недостаје у организацији трговине.
Код берзе се прво формирао први, посреднички круг, круг који данас чине овлашћени
играчи. Тек временом, усложњавањем самог процеса трговања и повећањем броја
трансакција, формира се центар у кругу тих првобитних посредника, који прво обавља
рачуноводствене, а затим и контролне и све друге данашње функције.
Берза настаје, дакле, између трговаца, и за њих, у оном тренутку када обим
њиховог пословања превазиђе њихове појединачне способности и упути их једне на друге,
да би заједнички смањили ризик пословања и унаприједили га у свим осталим сегментима
посредовања. Тек са формирањем тог првог круга овлашћених играча настаје берза као
институција. Они, сами овлашћени играчи, могу тај круг формирати без центра трговања-
посебних берзанских служби, што је и био случај са настанком берзе све до пред крај
прошлог вијека. Како су првобитни играчи формирали и основне облике будуће
организације, тако су и гушили спонтаност у даљем дјеловању и то у оној мјери у којој је
било неопходно даље развијати саму организацију да би се одговорило изазовима
промјењивог окружења. Берза мора да остане врхунски производ организације трговања у
датом окружењу исто као и у моменту настанка. Без употребне вриједности, нема ни
простора на берзи, као мјесто на ком се одређује вриједност свега што се на њој појави.
Она мора до краја да испуњава основни разлог свог спонтаног настанка: омогућавање
сопственим играчима да тргују једноставније, сигурније и ефикасније. Без тога је ова
институција бесмислена и брзо се урушава.
Држава и берза - берза је првобитно настала без помоћи државе, али без ње није
могла да се развије. И укључивање државе у пословање на берзи било је неопходно и
посредно, и непосредно. Обезбјеђивање сигурности и повјерења нужно је увукло државу
