Krivično gonjenje

Uvod:

Ovlašćeni tužilac kao krivično procesni subjekat je nosilac funkcije  gonjenja, koja se najvećim delom manifestuje  kroz određene vrste optužnih akata. U zavisnosti od toga koja su krivična dela u  pitanju u svojstvu ovlašćenog tužioca  može se pojaviti više krivično procesnih  subjekata. U najvećem broju  za krivična dela  kao ovlašćeni tužilac  se javlja javni  odnosno državni tužilac, a to je obavezno kod svih  krivičnih dela  za koje je zakonodavac predvideo  da se gone po službenoj dužnosti- ex officio. Kao ovlašćeni tužilac za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti može se pojaviti  i oštećeni kao supsidijarni  tužilac, ali samo kada javni tužilac smatra da nisu  ispunjeni uslovi za pokretanje  krivičnog postupka, ili kad odustane  od već pokrenutog  krivičnog postupka.
U krivičnom postupku takođe može i oštećeni da se javi kao ovlašćeni tužilac u svojstvu privatnog tužioca kod krivičnih dela za koja se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Radi se o krivičnim delima čijim izvršenjem se povređuje ili ugrožava neko subjektivno, lično ili imovinsko pravo neposredno oštećenog lica.

 
Javni tužilac

Javno tužilaštvo predstavlja samostalni državni organ koji na osnovu  Ustava, zakona,potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona vrši svoju funkciju, koja se sastoji u  gonjenju učinioca krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Priroda  funkcije koju vrši ovaj organ dovodi do toga da on bude jedinstven za čitavu zemlju,tj. jedinstvo i nedeljivost su suština i osnovno načelo uređenja javnog tužilaštva, iz koga proističu i druga načela na kojima je uređen ovaj državni organ, načelo hijerarhijskog uređenja, iz kojeg proizilaze načela devolucije i supstitucije i načelo monokratskog odlučivanja.
Načelo jedinstva i nedeljivosti znači da je javno tužilaštvo jedinstvena lestvica na kojoj se nalaze viša i niža javna tužilaštva. Za ovo načelo vezuje se načelo hijerarhijskog uređenja, koje po svojoj sadržini znači podređenost nižih javnih tužilaštva višim. Svi u javnom tužilaštvu podređeni su javnom tužiocu. Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti. Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu. Načelo monokratsko uređenja  u  suštini znači da sve poslove iz nadležnosti svih viših  i nižih tužilaštva obavlja uvek jedno lice, tako da ne postoji vršenje poslova i odlučivanja u zbornom sastavu.Načelo supstitucije predstavlja pravo višeg javnog tužioca da ovlasti nižeg javno tužioca da vrši funkciju  krivičnog gonjena u konkretnoj krivičnoj stvari iz nadležnosti nižeg javnog tužioca. Kod načela devolucije karakteristično je to  da viši javni tužilac  može da preuzima i neposredno vrši poslove iz nadležnosti nižeg javnog tužioca.
Za javno tužilaštvo se vezuju određeni principi kao što su  princip zakonitosti u radu javnog tužioca,princip oportuniteta, princip samostalnosti,objektivnosti i mutabiliteta.
Princip zakonitosti u radu javnog tužioca odnosi se na to da je obaveza tužioca da pokrene krivični postupak uvek kada postoji dovoljno dokaza da je učinjeno krivično delo koje se oficijelno goni. Samim  tim javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kada su ispunjeni sledeći uslovi: da nije drugačije propisano samim ZKP, da postoje dokazi na kojima se temelji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo,da je poznat identitet lica i da se radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.
Princip samostalnosti daje mogućnost javnom tužiocu da odluke u vezi gonjena donosi samostalno i nepostoji odlučivanje i vršenje poslova u zbornom sastavu. Princip objektivnosti znači da javni tužilac mora biti apsolutno slobodan, bez prisustva bilo kakvog pritiska ili sugestije koja bi ga usmeravala u donošenju odluka. Načelo mutabiliteta odnosi se na to da javni tužilac bez obzira što je glavni inicijator svih radnji gonjenja okrivljenog, od početka pa do kraja krivičnog postupka, može odustati od gonjenja bez davanja obrazloženja, ako na osnovu rezultata  postupka dođe do zaključka da ne postoje stvarni i pravni osnovi za dalje gonjenje. Princip oprtuniteta ogleda se u  tome da se krivično gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su ispunjeni svi uslovi koji se traže, već se shodno svrsishodnosti gonjenje može ili ne mora preduzeti.