Krivicno procesno pravo

1. VAŽENJE KPP U VREMENU

Prvo i osnovno pitanje vremenskog važenja KPP se sastoji u određivanju momenta u kojem počinje i prestaje da važi krivičnoprocesni zakon. U pogledu pitanja kada počinje da važi krivičnoprocesni zakon važi pravilo tempus regit actum prema kojem se zakoni primenjuju od momenta njihovog stupanja na snagu. Prema opštem pravilu ustavnog prava zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako se iz opravdanih razloga predvidi da stupi na snagu ranije. Vremenski period od momenta objavljivanja zakona do njegovog stupanja na snagu naziva se vacatio legis (oslobađanje zakona). U pogledu drugog pitanja, kada prestaje da važi krivičnoprocesni zakon, važi pravilo da se zakon primenjuje sve dok ne dođe do njegovog ukidanja koje može biti izričito i prećutno. Izričit način prestanka važenja zakona reguliše se prelaznim i završnim odredbama novog zakona, a prećutni način prestanka važenja zakona postoji kada se donese novi zakon koji na drugačiji način reguliše istu materiju koja je bila predmet regulisanja ranijeg zakona.
Veoma je značajno pitanje odnosa starog i novog zakona, tj. koji će se procesni zakon primenjivati na preostali deo postupka kada u toku postupka dođe do stupanja na snagu novog krivičnoprocesnog zakona. Pravilo je da se krivični postupak vodi prema zakonu koji važi u vreme suđenja, tj. na taj postupak će se primeniti odredbe novog procesnog zakona, a radnje koje su u postupku već preduzete, ostaju na snazi (postoje izuzeci).

2. VAŽENJE KPP U ODNOSU NA LICA

Krivično procesno pravo važi za sva lica (domaća i strana) koja na teritoriji Srbije učine krivično delo (za slučajeve kada su određena krivična dela učinjena u inostranstvu i kada se može primeniti domaće krivično procesno pravo važe dopunski principi predviđeni Krivičnim zakonikom). Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci u pogledu jednog broja lica koja uživaju krivičnoprocesni imunitet kao ustanovu krivičnog procesnog prava kojom se isključuje krivično gonjenje određenih kategorija lica iako su ispunjeni svi stvarni i pravni uslovi za vođenje krivičnog postupka. Od krivičnoprocesnog imuniteta treba razlikovati krivični materijalnopravni imunitet koji predstavlja osnov za isključenje krivičnog dela ili kažnjivosti određenih lica (npr. poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije). Razlika se ogleda u tome što kod materijalnopravnog imuniteta uopšte ne postoji krivično delo ili kažnjivost, a u slučaju procesnog imuniteta krivično gonjenje se samo privremeno ne može vršiti iako se krivično delo i kažnjivost ne dovode u pitanje.
Postoje različite vrste krivičnoprocesnog imuniteta. Apsolutan je onaj procesni imunitet koji sprečava krivično gonjenje za bilo koje krivično delo (npr. poslanički imunitet), a relativan sprečava krivično gonjenje samo za pojedina krivična dela, po pravilu, ona koja su izvršena u vezi sa vršenjem funkcije (npr. sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva). Trajan je imunitet kad nadživljava funkciju koja se vrši, a privremen postoji samo dok traje funkcija na koju se odnosi. Bezuslovan je onaj imunitet koji se ne može oduzeti do isteka funkcije, a uslovan onaj koji važi dok od strane nadležnog državnog organa ne bude ukinut, bez obzira što funkcija na koju je okrivljeni izabran još uvek traje. U demokratskim državama imunitet je relativan, privremen i uslovan.
Pravno sredstvo za oduzimanje krivičnoprocesnog imuniteta je odobrenje za krivično gonjenje.
Krivičnoprocesni imunitet po svom dejstvu može biti potpuni i delimičan. Potpuni krivičnoprocesni imunitet (diplomatski) uživaju šefovi stranih država kada su u zvaničnoj poseti našoj zemlji, šefovi diplomatske misije, diplomatsko osoblje i članovi njihovih užih porodica. Delimičan krivičnoprocesni imunitet uživaju: predsednik Srbije, članovi vlade RS, narodni poslanici u Skupštini Srbije, sudije i javni tužioci, sudije Ustavnog suda i zaštitnik građana.
Poslanik ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine (odnosno, administrativnog odbora), niti se protiv njega, ako se pozove na imunitet, može pokrenuti krivični postupak bez odobrenja NS, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina – tada može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.