Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA JAVNE FINANSIJE
TEMA: KULTURA
Mentor:
Studenti:
Šabac, 2017. godine
1.Kulturna politika
Reč politika se može da shvati kao sinonim za moć (eng. politics) i kao sinonim za upravljanje
(eng. policy) U oba slučaja ona predstavlja aktivnost kojim se ponašanje drugih usmerava u
skladu sa vlastitim ciljevima. Ovde će se reč politika koristiti u drugom značenju – da označi
svesno delovanje usmereno ka postizanju društveno prihvatljivih ciljeva. Pojedine oblasti
društvenog javnog života imaju svoje ciljeve, pa se tako govori o privrednoj, zdravstvenoj,
obrazovnoj... politici , za koje u engleskom jeziku postoji zajednički termin public policies.
Kada je reč o sprovođenju društveno prihvaćenih ciljeva u kulturi javnog interesa u kulturi i
odgovornosti države, susrećemo se sa pojmom kulturne politike.
Kulturna politika može da se definiše kao usklađeni sistem mera - ciljeva, prioriteta i
instrumenata, kojim država podržava i usmerava kulturnu produkciju, odnosno kulturni život.
1
Kulturna politika jednog društva ispoljava se kroz:
1. Teorijske postavke koje su u skladu sa opštim tendencijama društvenog razvitka i koje su
uslovljene ideologijom određenog društva, ali i naučnim dometima sociologije i teorije
kulture;
2. Manje ili više precizno definisane zadatke i ciljeve kulturne politike;
3. Sistem metoda i instrumenata realizovanja ciljeva i zadataka kulturne politike.
Iako se na prvi pogled može učiniti kao da ima onoliko kulturnih politika koliko ima i zemalja,
ipak se mogu uočiti sličnosti između pojedinih kulturnih politika, te se odatle može izvesti
nekoliko opštih modela kulturne politike. Model ne postoji kao fizički pojam, već samo pokazuje
funkcionisanje sistema na nivou njegovih teorijskih postavki, tj . nezavisno od konkretnih
okolnosti koje mogu da ga dovedu u pitanje. Postoji 6 osnovnih modela kulturne politike:
1. Liberalni model kulturne politike (,,Država facilitator
”) – osnovna odlika ovog
modela kulturne politike jeste ,,neutralnost” države u domenu kulture. To podrazumeva
insistiranje na privatnoj svojini nad sredstvima stvaranja i širenja kulturnih dobara tj.
shvatanja da država ne sme da utiče na razvoj kulture.
Primer: Sjedinjene Američke
Države.
2. Paradržavni model kulturne politike (,,Država- patron“)
– ovaj model podrazumeva
da je vlada, tj. Ministarstvo kulture prenelo svoju odgovornost u domenu kulture na
stručno telo (umetnički savet) kojim direktno ne upravlja i koje ima potpunu autonomiju
u odlučivanju u periodu za koji je imenovan.
Primer: Velika Britanija i Irska.
3. Državni birokratsko-prosvetiteljski model kulturne politike ( ,,Država-inženjer“)
-
ovaj model odlikuje prevlast države koja, preko svog aparata (pravno-političkog i
ideološkog), kontroliše čitav kulutrni sektor; kultura je , kao i sve ostale oblasti
1
http://www.balkankult.org/bk/files/539/sr/KULTURNA_POLITIKA_U_SRBIJI.pdf
(dostupno 15.5.2017.)
društvenog života, centralistički usmerena i planirana:
Primer: Kina, Sirija, Vijetnam,
Kuba.
4. Državni prestižno-prosvetiteljski model kulturne politike (,,Država-arhitekta“)
–
ovakav model kulturu doživljava kao ključnog činioca nacionlanog identiteta, već i kao
onaj deo odgovornosti i poslova države koji su od presudnog značaja za imidž i prestiž
zemlje u svetu. Očito da je u ovom modelu težište kulturnog razvoja prebačeno na javni
sektor.
Primer: Francuska.
5. Nacionalno-emancipatorski model kulturne politike (etnički definisana kulturna
politika)
– osnovne odlike ovog modela sadržane su, najpre, u razvijanju i potvrđivanju
autohtone kultrne tradicije koja je bila prisutna u uslovima kolonijlane, sovjetske
prevlasti ili pod uticajem režima koji je otvorio zemlju za globalne proizvode industrijske
kultre.
Primer: Kazahstan, Senegal, Peru…
6. Regionalno/jezički/etnički definisan model kulturne politike
– specifične oblike
kulturne politike predstavljaju decentralizovani modeli: Švajcarska (kantoni), Bosna i
Hercegovina (kantoni i Republika Srpska), Belgija (jezikom definisane nadležnosti
kulturne politike); u Belgiji postoje 3 ministarstva kulture: Flamensko, Frankofono i
Ministartsvo kulture nemačke zajednice.
2
Republika Srbija stara se o ostvarivanju opšteg interesa u kulturi i o sprovođenju kulturne
politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnog razvoja koji se zasniva na sledećim
načelima:
1. Očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa;
2. Sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu;
3. Podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva;
4. Otvorenost i dostupnost kulturnih sadržaja;
5. Uvažavanje kulturnih i demokratskih vrednosti lokalne, regionalne, nacionalne,
evropske i svetske tradicije i kulturne raznolikosti i interkulturnog dijaloga;
6. Integrisanje kulturnog razvoja u socio-ekonomski i politički dugoročni razvoj
demokratskog društva;
7. Demokratičnost kulturne politike;
8. Ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i
ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi;
9. Decentralizacija u odlučivanju, organizovanju i finansiranjukulturnioh delatnosti u
skladu sa kulturnom politikom;
10. Autonomija subjekata u kulturi;
11. Podsticanje održivog razvoja kulturne sredine kao integralnog dela životne sredine.
3
2
https://kulturnapolitika.wordpress.com/modeli-kulturne-politike/ (dostupno 15.5.2017.)
3
http://www.kultura.gov.rs/docs/dokumenti/propisi-iz-oblasti-kulture/zakon-o-kulturi.pdf
(dostupno 15.5.2017.)
