Leukemija kod dece

‘- UVOD –
Leukemija (grč. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“), je malignitet ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži. Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti).
Leukemija nastaje zbog poremećaja genoma matične ćelije hematopoeze. Diobom te ćelije nastaju nove ćelije, koje imaju istovetne biološke karakteristike prve ćelije. Klonalna populacija pokazuje prednost u rastu i potiskuje zdravu populaciju hematopoeznih ćelija. Manje vredne leukemijskim matične ćelije pokazuju poremećaj sazrevanja. Proces sazrevanja leukemijskog klona ne prati sinhronizovano proces proliferacije kao u normalnoj hematopoeze.
Ćelije leukemijskog klona nikad ne sazrevaju, nego zaostaju na nivou blasta ili promijelocita. Istraživanja su potvrdila mehanizam autonomnog rasta leukemijskog klona, kao i da ne postoji mehanizam negativne povratne sprege i da se nikada ne uspostavlja dinamička ravnoteža. Kada je tako nastala klonalna populacija ćelija dovoljno velika, uzrokovaće klinički prepoznatljivu bolest.
Danas, se maligna transformacija matičnih hematopoeznih ćelija povezuje sa poremećajem u funkciji normalnih gena, koji kontrolišu s jedne strane proliferaciju ćelija ili, s druge strane programiranu ćelijsku smrt. Rizik za nastanak akutnih leukemija povećavaju određene hromozomske promene (Daunov, Klinefelterov, Patau sindrom), nasledne bolesti sa povećanom fragilnošću hromozoma (Fanconijeva anemija), retrovirusi kao humani T- ćelijski limfotropni virus (HTLV – I), izlaganje jonizirajućem zračenju, benzenu i njegovim derivatima, kao i primena određenih citostatika u lečenju drugih malignih tumora (alkilirajućih materije).

1. KLASIFIKACIJA I SIMPTOMI
Leukemije se s obzirom na tok bolesti i prognozu mogu podeliti na:
 akutne leukemije,
 hronične leukemije.

Druga podela je prema tipu krvnih ćelija, koje su zahvaćene malignom transformacijom i deli ih na:
 granulocitna (mijeloblastne),
 limfocitne (limfoblastne),
 monocitne (monoblastne).
Citomorfološka klasifikacija, koja je predložena davne 1976. godine i revidirana i dopunjena 1985. godine od strane francuskih, američkih i britanskih hematologa i citomorfologa je i danas u upotrebi i poznata je kao FAB klasifikacija. Bazirana je na morfološkim osobinama ćelija u perifernoj krvi i koštanoj srži i citohemijskim osobinama blasta. Omogućava razlikovanje akutnih mijeloblastnih leukemija (AML) od akutnih limfoblastnih leukemija (ALL), tako što AML deli u 9 podtipova (M0 – M7), dok su ALL podeljene u 3 podtipa (L1, L2 i L3). Ova podela ima izuzetan značaj u praksi, jer omogućava postavljanja tačne dijagnoze odkoje zavisi terapija i prognoza bolesti.
Glavna odlika svih akutnih leukemija bez obzira na njihovu vrstu je izražena pancitopenija, koja uslovljava anemiju (nedostatak eritrocita), sklonost ka infekcijama (nedostatak granulocita-neutropenija) i sklonost ka krvarenju (nedostatak trombocita-trombocitopenija). Ukupan broj leukocita može biti značajno povišen, normalan ili čak snižen.
Drugu grupu kliničkih simptoma i znakova, koji mogu donekle biti specifični za pojedine oblike akutnih leukemija izazivaju lokalizacije leukemijskih ćelija u raznim organima. U velikog broja bolesnika postoji umereno povećanje jetre i slezene, a kod dece su obično povećane limfne žlezde (ALL). Maligni tok leukemija zavisi od tipa i oblika leukemije, životnog doba bolesnika, od broja leukocita pre započinjanja terapije, i drugo.
Akutna mijeloblastna leukemija – AML
To je leukemija kod koje su glavne ćelije u koštanoj srži i perifernoj krvi leukemijskim mijeloblasta. Deli se u nekoliko grupa prema pravcu njihovog diferenciranja ka određenoj leukocitnoj lozi i stepenu ćelijske zrelosti.
AML – MO (AML – minimalno diferencirane)
Radi se o akutnoj nezreloj leukemiji, kod koje se blasti ne mogu diferencirati ni morfološki niti citohemijski. Ne poseduju morfološka obeležja mijeloidne loze. Imaju Bazofilni citoplazmu, koja je agranularna. Jedro je okruglo, rastrsitog hromatina, te obično poseduje nekoliko jedaraca. Za ovaj tip leukemije je karakteristično da sucitohemijske metode negativne.