Универзитет у Новом Саду
Економски факултет у Суботици
СЕМИНАРСКИ РАД
ЛИЦЕ, ТЕЛО И ГОВОР У ИНТЕРАКЦИЈИ
Предмет: Социологија
Професор:
Студент:
Нови Сад, април, 2016
.
4
1.ТУМАЧЕЊЕ ПОКРЕТА И ИЗРАЗА ЛИЦА И ОЧИЈУ
Лице представља веома важан канал невербалне комуникације. Ми изразе лица користимо
у широком спектру социјалних ситуација и то када желимо показати своје емоције,
особине наше личности, интелигенцију, нарав и слично .
Наш осмех говори људима да нам је драго што их видимо, мргођење их одбија, поглед
уперен у под им даје до знања да нисмо баш најсрећнији, а подигнута глава и извијене
усне указују да смо расположени за шалу. Много тога можемо рећи лицем. Можемо да
користимо изразе лица онда када су речи неподобне, а када неко каже нешто што и није
баш у реду ми лицем можемо да му покажемо да је направио грешку. Из овога постаје
јасно да је главна улога лица у нашем кориштењу говора тела изражавање емоција. Лице
даје велики допринос у самом изражавању интензитета неке емоције коју осећамо. Говор
лица се не ограничава само на изразе лица. Овде је важно истаћи и улогу појединих
његових делова, а то су усне, очи, обрве, лепота, па и боја лица која овиси од степена
узбуђености нашег организма или нашег здравственог стања. Још у 19 и 20 веку постојале
су две гране, назовимо их претечама модерне мисли, френологија и физиогномија које су
давале карактеристичне упуте и доказе за тумачење особина људи на основу изгледа
њихове главе. Тачније, френологија, чији је оснивач био Franz Joseph Gall, заговара
становиште по којем свако подручје на људској глави одговара одређеним особинама
личности и способностима, па према томе облици (удубљења или испупчења) која су
карактеристична за неку особу и која се налазе на тако одређеним подручјима говоре
нешто о личности те особе. Термин физиогномија (или физиогномика) се односи на
својства лица која се покушавају повезати са неким карактеристикама или темпераментом
појединца. Та својства укључују облике и позиције главних подручја лобање и обележја
лица, као што су чело, обрве, нос, образи и уста. Друге ознаке нису директно повезане са
лобањом, као што су боја и текстура коже, телесна длакавост, као и детаљне особине
осталих делова тела (нпр. меснати образи, пуније усне и сл.), а сви се ови делови помало
мењају током времена тако носечи физиогномске поруке. Претпостављање повезаности
између ових фацијалних карактеристика и других аспеката особе, укључујући личност,
5
карактер, медицинске третмане, љубавни живот или судбину особе, јесте физиогномски
приступ.
Такође, још један важан аспект изражавања говора тела путем фацијалне експресије и
лица јесу артифакти. У њих спадају бркови, браде, наочаре, минђуше, фризура и употреба
шминке. Пошто такве ствари утичу на нашу појаву и говоре пуно о нама, треба да узмемо
у обзир и начин на који они утичу. На пример, бркови и брада ће често указивати на већу
старост него обријана горња усна, што може бити разлог теденције неких младих људи да
је пуштају. Наочаре често доприносе да се особама приписује већа интелигенција од оне
коју поседују. Постоје још разне варијације на тему артифаката и њиховог значења, а о
њима ћемо опширније говорити у наставку текста.
Истраживање израза лица није само открило њихову улогу у изражавању емоција, већ нам
је пружило увид и у њихову улогу у откривању типова личности, ставова према другима,
сексуалној привлачности, жељу за комуникацијом и степен изражајности током
комуникације. Такође, када први пут сретнемо некога и погледамо га у лице вероватно је
први суд који донесемо да ли нам се допада или не, да ли нас привлачи или не, лепота
лица друге особе. И приликом поздрављања покрет који се скоро универзално појављује
свугде у свету јесте подизање обрва.
Знаковима које одаје лице и његови делови, односно фацијалном експресијом, ми људима
који нас окружују можемо у интеракцији пружати различите сигнале, а ово су неки
знакови:
1) Изражавање емоција. Основни канал изражања емоција јесу фацијалне експресије
којима се изражавају различите емоције. Два америчка истраживаћа, Екман и
Фриесен, открили су да постоји шест главних израза лица који се користе да
покажу срећу, тугу, љутњу, страх, гађење и изненађење
1
.
2) Срећа. Изражавање среће је универзално и лако препознатљиво, а интерпретира се
преко порука које се повезују са уживањем, задовољством, позитивним осјећањима
и пријатељством. Осмех се лако може употријебити у манипулаторске сврхе и
1
Ekman, P. (1965). Communication through nonverbal behavior: A source of information about an interpersonal
relationship. In S.S. Tomkins, C.E. Izard (Eds.), Affect, cognition and personality. New York: Springer
