УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ
Предмет: Социологија
СЕМИНАРСКИ РАД
ЛИЧНОСТ И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА
Ментор: др Ивана Илић-Крстић, доцент Студент: Жељко Милић бр. инд. 18094
Ниш, децембар 2018.
4
1. Друштво и природа
На релацији природа – друштво, услови природне средине су детерминантни. Неки
социолози разликују три сфере природне средине:
примарну
(физичка и биолошка),
друштвену и технолошку
(Мекајвер, Пејџ, Фридман). Истиче се да је техничка средина
попримила својства примарне средине, па се може сматрати природно друштвениом
средином. Утицај природе на друштво огледа се у деловању на три групе чинилаца:
-
Географски чиниоци
– Земљина сфера, количина воде и земље, климатски
фактори, природни извори, висинске разлике и конфигурација земљишта, флора и
фауна, реке и мора и друго, имају утицај на радно време, радне смене, ритам
живота, војну стратегију, типове насеља, саобраћај, туризам, обичаје и тако даље.
-
Биолошки чиниоци
– огледају се, пре свега, у законима наслеђа, у „производњи
људи“ која се обавља по генетским законима, у закону прилагођавања као
природном закону и друго. Расне предрасуде, природа криминала, биолошка
својства одређених личности и друго, предмет су бројних социолошких расправа,
„људска географија“.
-
Демографски чиниоци
– деловање друштвене структуре на кретање
становништва и на промене породичне структуре. Повезује се индустријализација
са концентрацијом становништва, градска насеља са патолошким појавама,
природни прираштај са друштвеном егзистенцијом, друштвени просперитет са
националним одликама становништва и друго.
Природа је универзални просторно-временски континуум и оквир је настанка друштва.
Као материјално окружење природа је услов „егзистенције“ друштва. У процесу
друштвене производње природа је предмет рада, објект испољавања и реализације
друштвених материјалних вредности. Користећи природу, друштво и човек мењају њена
својства.
Савремени научно – технички и технолошки потенцијал допринео је друштвеном
прогресу, али истворемено и деструкцији природног окружења.
Еколошки проблеми
савременог глобалног друштва су драматични. Еколози упозоравају да је егзистенција
свих живих бића на Земљи озбиљно угрожена и да је неопходан глобални договор.
5
Социолошке последице еколошки нарушеног окружења предмет су социјалне
екологије.
1
2. Друштво и личност
О релацијама друштва и личности присутна су три гледишта:
-
Номиналистичко
– друштвено се своди на индивидуално, а индивидуално на
психичко.
-
Реалистично
– индивидуално се одређује простојећим друштвеним законима.
-
Дијалтеичко
– друштвено је повезано деловање појединачног.
Друштвене појаве настају као последица повезаног међуљудског понашања. Људоско
понашање одређује два фактора:
личну
, као резултат општељудских особина
својствених људкосм бићу, и
спољним
, који људска понашања везује за природну, а
затим и друштвену средину.
Друштво је, поред материјалних чинилаца, одређено и особинама човека. Људи својим
особинама чине друштво таквим какво јесте. Једна од људских особина је и стална тежња
за превазилажењем постојећег, за напретком и прогресом. Стваралаштвом човека
превазилази незадовољство простојећим, условљавајући сопствени напредак и напредак
друштва као целине.
У испољавању ове заједничке људске особине, појединци се међу собом разликују
личним особинама. Личне особине формирају личност појединаца. Оне су делом
последица природног бића у човеку, тј. његове биолошке природе. Другим делом, личне
особине се стичу кроз друштво у процесу социјализације. Тај процес није и не може бити
једноставан, јер појединац селекционише у процесима усвајања друштвене културе,
прихватајући оно што му одговара или што може у складу са својим личним особинама
да прихвати. На плану избора дела из целине друштвености, огледа се међусобна
интеракција друштвеног и појединачног.
1
Пантелић-Вујанић С., Социолошки аспект екологије урбаних средина са посебним
освртом на Београд, докторска дисертација, ФПН, Београд, 1970, SOCIOLOGICAL
AND ECOLOGICAL PROBLEMS, XI Worl Congress of Sociology, New Delhi, 1986.
