Liderstvo

UVOD

Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Međutim u striktnom smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu trgovina predstavlja organizovanu razmenu dobara izmenu pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti. Spoljna trgovina se najčešće definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste. Spoljnotrgovinska razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoje uslove rada, svoj način života i životni standard uopšte. Spoljnotrgovinska robna razmena se odvija u uslovima nepoštene konkurentske borbe radi obezbeđenja što većeg učešća u ukupnoj sumi viška vrednosti stvorenog u proizvodnji robe, koja je predmet međunarodne razmene. Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja spoljnu trgovinu. Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni, pomoći i sl.) već kretanje zlata i investicije u inostranstvu. Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. Ova razmena obuhvata, pored razmene internih dobara, još i obavijanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana ( transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, privredne informacije i propaganda, izdavačka i druge uslužne delatnosti). Za određivanje pojma spoljnotrgovinskog prometa od domaćih izvora prava najveći značaj ima Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se strani izvori prava spoljne trgovine određuju u zavisnosti od toga o kojoj se stranoj zemlji u konkretnom slučaju radi. U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina definiše kao prekogranični promet roba i usluga. U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi carina i carinske politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije nacije i dr. spada u vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spoljne trgovine.U oblasti liderstva, akcenat globalnih preduzeća se stavlja na rano uočavanje kandidata sa liderskim karakteristikama i, putem organizovanja različitih programa, njihovo usmeravanje ka razvijanju liderskih sposobnosti. U radu su, kao najčešće korišćene i zastupljene, identifikovane tri poslovne prakse: putovanja i transferi, timski rad u heterogenim timovima i programi obuke.