С а д р ж а ј :

1.

Увод...................................................................................................................... 2

2.

Почетци ликовног стваралаштва у 

Добоју ...................................................... 3

3.

Умјетнчка галерија .............................................................................................

5
3.1. Задатци ликовне галерије и сврха њеног 

дјеловања ................................ 6
3.2. Кратак историјат ликовне 

галерије ............................................................ 7

3.3. Седамнаесто априлски ликовни салон, 

изложбе ...................................... 7

4.

Добојски ликовни салон (наставак традиције умјетничке 

галерије) ............. 13

4.1. 14. Ликовни салон у Добоју ..................................................................

15

5.

Изложба ликовне радионице „Тврђава – Добој 

2011“ ....................................

18

6.

Вајарство ..............................................................................................................

21

7.

Архтектуре ...........................................................................................................

27

8.

Сликарство ...........................................................................................................

29

9.

Закључак ...............................................................................................................

31

Педагошки факултет у Бијељини

10.

Литература ............................................................................................................

32

1. Увод

За   развој   умјетности   и   културе   уопште   у   Републици   Српској 

најзначајнију улогу имају установе културе али и сви други субјекти 

опредијељени   за   културно-умјетничко   стваралаштво.   Министарство 

просвјете и културе, у оквиру својих надлежности, обезбјеђује средства за 

рад   и   подршку   културних   програмских   активности   републичких 

установа   културе,   којима   је   оснивач   Влада   Републике   Српске   (Музеј 

Републике   Српске, Музеј   савремене умјетности   Републике   Српске, 

Народна   и   универзитетска   библиотека   Републике   Српске, Народно 

позориште   Републике   Српске, Дјечије   позориште   Републике 

Српске, Кинотека  Републике Српске, Специјална библиотека за слијепа и 

слабовида   лица   Републике   Српске,   Спомен-подручје   Доња   Градина   и 

Археолошки музеј „Римски муниципиум“ Скелани), као и средства за рад 

и   подршку   реализације   културних   програмских   активности 

републичких   установа   културе   планираних   буџетом,   средства   за 

подршку и културне програмске активности матичних и општинских 

установа   културе   (матичне   библиотеке   Републике   Српске   у   Требињу, 

Дипломски рад                                                                             Дијана 
Арсеновић   стр.

2

background image

Педагошки факултет у Бијељини

Ликовна галерија у Добоју је основана 1971. године, а након тридесет 

и три године дјеловања, обимношћу својих збирки и значајем који је 

имала и има, како за ликовну баштину, тако и за савремену умјетничку 

продукцију, преименована је Одлуком Владе Републике Српске, 10. марта 

2004. године у Музеј савремене умјетности Републике Српске.

1

Како је Ликовна галерија у Добоју од самог оснивања попуњавала 

фундус и дјеловала као музеолошка установа, музеј је само наставио да 

слиједи ту праксу да документује и промовише дешавања на савременој 

сцени.

Мисија   Ликовна   галерија   у   Добоју   заснива   се   на   представљању 

ликовне   продукције   локалне,   регионалне   и   међународне   модерне   и 

савремене умјетности и самим тим, културном уздизању појединаца.

Године, 1961. отворен је изложбени простор Радничког универзитета 

у Добоју. То је био хол кино сале у коме су се одржавале изложбе сликара 

аматера, академских сликара и вајара.

2

Тада   у   Добоју   није   било   вајара,   данашњи   познати   вајар   је   у   то 

вријеме примљен у Гимназију у Добоју да предаје Историју умјетности, а 

1962. године ангажован је на моделирању биста народних хероја Милоша 

Купреса и Ферида Бешића.

Годину   дана   касније   откривене   су   обје   бисте   што   за   Драгу 

Хандановића представља реализацију 4.-тог јавног споменика.

Први атеље вајара и сликара у Добоју био је 1967. године у поткровљу 

данашњег   Центра   за   културу   Добоја.   Из   тог   атељеа   1970.   године   на 

ликовну академију отишли су данашњи познати сликари у граду Добоју, 

а и шире, Бранислав Вишт и Јадранко Дурмић.

У периоду до рата који се десио на подручјима бивше Југославије 

Јадранко Дурмић и Бранислав Вишт завршили су Ликовну академију и 

значајно утичу на формирање ликовног живота у Добоју.

У оквиру Ликовна галерија у Добоју дјелују четири одјељења:

Одјељење збирки,

1

 

http://www.bibliotekadoboj.com

2

 Сликарски правци XX века, Лазар Трифуновић, Београд, 1981.

Дипломски рад                                                                             Дијана 
Арсеновић   стр.

4

Педагошки факултет у Бијељини

Одјељење документације,

Одјељење за педагошки рад,

Одјељење за изложбене и програмске дјелатности

Депо ликовне галерије у Добоју је богата ризница дјела модерне и 

савремене   умјетности,   домаћих   и   свјетских   умјетника,   рађених   у 

медијима   слике,   графике,   цртежа,   скулптура,   луминокинетичких 

објеката, фотографије, инсталације и видеа.

Фундус   данашњег   Ликовна   галерија   у   Добоју   броји   око   150 

експоната,   подијељених у   три   најважније   збирке:   Збирка   босанско-

херцеговачке   умјетности,   Збирка   бившег   југословенског   простора   и 

Збирка свјетске умјетности.

Међу истакнутим умјетницима чија дјела Музеј посједује у својој 

колекцији су: 

У   посљедњих   неколико   година   збирка   је   проширена   првенствено 

дјелима   млађе   генерације   умјетника   који   су   завршили   Академију 

умјетности   у   Бањалуци   и   радовима   умјетника   из   региона   који   су 

излагали   у   Ликовној   галерији.   Међу   њима   су:   Милета   Продановић, 

Здравко Јоксимовић, Живко Грозданић Гера, Александар Кујучев, Балинт 

Сомбати,   Миодраг   Манојловић,   Младен   Миљановић,   Сандра   Дукић, 

Борис Гламочанин, Бојан Стеванић, Ненад Малешевић, Раденко Милак и 

др.

Од   2006.   године   Ликовна   галерија   је   постао   пуноправан   члан 

организације   Међународног   ликовног   савјета   -   ИЦОМ,   чије   чланство 

подразумијева још већу сарадњу на међународном плану са сродним 

ликовним институцијама.

У   новембру 2007.   године Комисија   за   очување националних 

споменика Босне и Херцеговине је додијелила објекту ликовне галерије у 

Добоју статус националног историјског споменика БиХ.

3

3

 http://www.tipura.com

Дипломски рад                                                                             Дијана 
Арсеновић   стр.

5

background image

Педагошки факултет у Бијељини

Збор   радника   Радничког   универзитета   у   Добоју,   на   приједлог 

сарадника   Центра   за   културу,   у   духу   сугестија   општинског   сабора 

културе, на сједници од 25. априла 1975. године донио је одлуку да се 

оснује Умјетничка галерија у Добоју, чији ће основни фонд сачињавати 

умјетничка   дјела   откупљена   на   досадашњим   изложбама   Седамнаесто 

априлском салону. 

Умјетничка галерија у Добоју оснива се у част тридесетогодишњице 

ослобођења земље и побједе над фашизмом, у оквиру традиционалне 

културне манифестације Априлски културни мозаик 1975.

Галерија ће установити сталне форме ширења ликовне културе и 

стваралаштва,   организоваће   изложбе   својих   поставки,   изложбе   дијела 

појединих   умјетника,   групне   изложбе,   изложбе   репродукција, 

установиће сталне облике сарадње са организацијама удруженог рада, 

другим општинским центрима и другим галеријама и преузеће даље 

организовање и развијање изложби седанаесто априлског салона.

Колекција   Умјетничке   галерије   у   Добоју,   за   установе   почетак 

културне   мисије   ове   установе,   представља   драгоцијену   тековину   за 

будући ликовни фонд овог града. Започевши са ликовним изложбама 

двојице ентузијаста, у оквиру добојског „Априлског културног мозаика“ 

прије пет година, сликари, графичари и вајари нашли су се дефинитвно 

на   окупу   око   матичне   установе   која   истовремено   чува   тековине 

прошлости и отвара се према новим генерацијама.

Дипломски рад                                                                             Дијана 
Арсеновић   стр.

7

Želiš da pročitaš svih 40 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti