Likvidnost poslovnih banaka

UVOD

Likvidnost predstavlja glavni pokazatelj poslovne snage i sposobnosti banke i zato je svaka banka duzna voditi racuna o sopstvenoj likvidnosti. Zadatak ovog seminarskog rada je da utvrdimo sta banka sve treba da radi, odnosno koje sve akcije mora preduzimati da bi ostala likvidna u svom poslovanju
Znacaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proistice iz cinjenice da banka može prestati sa radom u slucaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude slucaj. Ovo zbog toga sto se gubitak u poslovanju moze pokriti sredstvima fondova banke ili sanacionim postupkom, a u slucaju da se ne obezbede dodatna sredstva, nakon iskoriscenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka ce prestati sa radom u propisanom roku.
Mogućnost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za povlacenjem svojih depozita, zahtevu komitenata za povlacenjem sredstava iz odobrenog kredita, ili o izvrsavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita.
. Odrzavanje likvidnosti banke smatra se osnovnom pretpostavkom za odrzivost banke na finansijskom trzistu. Najkrace formulisano, likvidnost banke je njena sposobnost da izvrsava svoje obaveze o rokovima dospeca. Obaveze banke odnose se na deponente i na kreditore banke. Gradjani ulazu novcana sredstva na depozite kod banke – s tim da ti depoziti mogu da budu po vidjenju ili sa odredjenim rokovima dospeca – polazeci od uverenja da ce im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora o depozitu. Dokle god je banka likvidna, deponenti ne moraju da brinu za svoj novac. Stoga je jasno da likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje depozitnog mehanizma kod svake banke. Pozicija likvidnosti banke proistice pre svega iz njene bilansne strukture.
U aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti sa razlicitim stepenom likvidnosti: na jednom kraju skale nalaze se najlikvidnije pozicije (npr. novac na racunu kod centralne banke), a na drugom najnelikvidnije pozicije (npr. zgrada sa opremom itd.). Vrednosni papiri koje banka drzi u svojoj aktivi mogu se diferencirati sa gledista lakoce njihove prodaje na finansijskom trzistu bez obzira na formalne rokove tih papira. Zajmovi koje je banka odobrila privredi i stanovnistvu u principu se smatraju nelikvidnom aktivom, mada ovi zajmovi imaju razlicite rokove dospeca; ukoliko su rokovi vracanja blizi, utoliko je ta aktiva manje nelikvidna. Na taj nacin, struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke.
U pasivi bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, sto znaci da poverioci mogu u svakom momentu ili u kratkim rokovima da traze novac u vezi sa depozitima ili kreditima. Ali na strani pasive bilansa banke nalaze se i obaveze banke sa duzim rokovima vracanja, bilo da se radi o depozitima ili primljenim kreditima. Posmatrano u celini, pozicija likvidnosti banke proistice iz komparativnog odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Bankarski menadzment moze da utice da bilans bude vise ili manje likvidan.

Likvidnost banke kao osnovni princip poslovanja

Pod pojmom likvidnost podrazumeva se sposobnost banke da moze bezuslovno da ispunjava dospele obaveze u svakom trenutku. To znaci, posto po pravilu posluje tudjim sredstvima poslovna banka je preuzela obavezu da ce na vreme i po unapred ugovorenim i odredjenim uslovima vratiti primljena sredstva bez ikakvog odlganja.
Banke da bi poslovale uspesno mora da se bore da odrze poverenje komitenata a to je moguce postici samo neodloznim izmirivanjem dospelih obavez.
Najcesce obaveze banaka u kojim se ogleda njihova likvidnost su:

1. Obaveza da u roku izvrsava naloge komitenata koji raspolazu sredstvima koji se nalaze na racunima koji se vode kod banke.
2. Obaveza da u ugovorenim rokovima pusta u tecaj odobrene kredite komitentima.
3. Obaveza da vraca u odredjenim rokovima kredite koje su joj odobrili njeni kreditori to se pre svega odnosi na centralnu banku.

Pored ispunjavanja ovih obaveza bitno je da banka ima i odvojena sredstva za rezerve likvidnosti i propisane obavzne reserve. Ako jedan od ovih uslova nije ispunjen mozemo reci da banka nije likvidna.