Logistika

1.Pojam operacionog menadžmenta. Tradicionalni i savremeni pristup
OM se vezuje za upravljanje procesima i resursima koje preduzeća koriste da bi isporučila vrednost koja će zadovoljiti očekivanja kupaca sa naglaskom na efikasnost i efektivnost tih procesa. Vrednost se ovde definiše kao odnos benefita i troškova. Osnovni elementi vrednosti su kvalitet, troškovi i vremenski rokovi. OM je pojam koji se obično koristi u srednjim i velikim preduzećima. OM se prepoznaje kao poslovna funkcija kojom se uspostavlja sistem dodavanja vrednosti u proizvodnim i uslužnim preduzećima. Procesi dodavanja vrednosti su tehnološki procesi kojima se fizički ili hemijski menjaju svojstva materijala, procesi skladištenja, transporta, distribucije, prenos informacija itd.
Tradicionalni koncept OM je podrazumevao da proizvodne i uslužne operacije budu potpuno razdvojene i više je usmeren na interna merenja korišćenja resursa.
Savremeni pristup OM, zahvaljujući razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, a posebno računarskih mreža, integriše proizvodnju i usluge. Cilj savremenog koncepta OM je da povratna veza izražava potpuno zadovoljenje zahteva kupaca, koje se može izraziti sledećom relacijom:
Zadovoljstvo kupca = (performanse paketa proizvod-usluga)-(očekivanja kupca)
Savremeno shvatanje OM, pored navedenog, podrazumeva:

•     definisanje paketa proizvod usluga koji treba da zadovolji očekivanja korisnika
•     razvoj sistema dodavanja vrednosti
•     uspostavljanje sistema internog i eksternog merenja operacionih performansi
•     dobijanje povratne informacije od korisnika i korektivni proces

 
2. Istorijski razvoj OM
Pred kraj 18. veka (1800.) Whitney je postavio temelje standardizacije proizvoda. U to vreme Smith je u Engleskoj popularizovao koncept specijalizacije rada. Baron Antoine Jomini je 1837. u Parizu publikovao knjigu u kojoj izlaže svoju ratnu teoriju i ističe da se ratna veština sastoji iz 6 osnovnih elemenata od kojih je četvrti logistika. Vojna logistika je postavila temelje na kojima je kasnije zasnovana savremena poslovna logistika. Krajem 19. i početkom 20. veka, Tejlor je promovisao pristup poznat kao naučni menadžment. Tih godina Frank i Lillian Gilbreth postavljaju temelje studije pokreta, a 1913. Ford u svojoj fabrici automobila uvodi prvu proizvodnu liniju. 1916. Gantt predstavlja Gantove karte ili gantograme. Tridesetih godina 20. veka Dodge i Roming postavljaju osnove statističke kontrole kvaliteta. Sredinom 20. veka u oblastima upravljanja projektima značajan napredak se ostvaruje razvojem metoda PERT i CPM. Početkom 1960. godina Orlicky je postavio osnove planiranja materijalnih potreba. Sedamdesetih godina 20. veka sve više se koristi pojam proizvodni i operacioni menadžment. Tokom osamdesetih godina 20. veka u Japanu se rađaju koncepti JIT i TQC, prvi CAD/CAM softveri, iz Britanije dolaze fleksibilni proizvodni sistemi, a u Izraelu Goldratt daje doprinos rešavanju problema uskih grla, odnosno manjkova kapaciteta pristupom OPT. Za 90. godine svojstvena je pojava koncepta reinženjeringa poslovnih procesa, upravljanja lancima snabdevanja, softverskih paketa klase ERP i SAP R/3, standarda ISO 9000 i konkurentnog inženjerstva. Od 1993. godine počinje masovna upotreba u privredi, do tada isključivo vojnog logističkog sistema CALS.